Radonjić je igrajući za Torino postigao pogodak u duelu protiv Đenoe, potom, naravno u svom stilu, gestikuliravši ćutanje jer je pogodak u finišu meča značio i pobedu njegovog tima, u koji je ušao sa klupe kao izmena u 64. minutu.
Radonjić je na sebi, a ranije i Ronaldu, svojstven način, primio loptu na levom boku, pustio je u prostor, sve desnom nogom, potpuno bez respekta za bilo koga od rivala, pretrčao ga i stigao u mrtav ugao.
Jedini način za postizanje gola iz te situacije je da se probuše i lopta i golman, što je Radonjić uradio – punim stopalom je zategao kroz ruke i iznad glave čuvara mreže i plasirao loptu u suprotan kraj mreže.
Da bi sve bilo u paketu, kada je u pitanju srpski fudbal na italijanskim terenima, potrudio se Ivan Ilić, asistent kod gola – divnim dodavanjem levom nogom, a srpske levice Čizma veoma dobro poznaje, nekada kroz Sinišu Mihajlovića, potom kroz Aleksandra Kolarova, a sada zbog Dušana Vlahovića i, evo, mladog Nišlije.