Dan solidarnosti u borbi protiv terorizma simbolizuje jedinstvo države i društva u borbi protiv ove strašne pojave koja je postala jedna od najopasnijih globalnih problema našeg vremena, ozbiljna pretnja bezbednosti celokupne međunarodne zajednice. Rusija nije izuzetak.
Od 1990. do 2006. godine u zemlji je izvršeno više od 70 najbrutalnijih terorističkih napada: dizani su u vazduh stambene zgrade, avioni i vozovi, masovno su uzimani taoci, vršeni su razbojnički napadi u mnogim regionima zemlje. Poginulo je više od 1.600 civila i oko 400 pripadnika specijalnih jedinica i policije. Teroristička aktivnost je nastavila da raste.
Borba protiv terorizma postala je najvažniji državni zadatak. Preduzimane su mere za suzbijanje terorizma i stvaranje efikasnog nacionalnog sistema za borbu protiv terorizma. Ako je 2010. sprečeno samo 10 odsto terorističkih napada, ta cifra se već 2018. Povećala do 80 odsto, a 2020. godine 96 odsto.
Trenutno, kada se izvodi specijalna vojna operacija, pojavile su se nove terorističke pretnje, koje potiču uglavnom od ukrajinskih specijalnih službi i ekstremističkih formacija. Uz pomoć „kolektivnog Zapada“ promovišu se ideje terorizma i neonacizma, pokušavaju da u kriminalne radnje uključe ruske državljane i lica koja stižu sa teritorije Ukrajine, aktivno koristeći različite internet resurse.
Nacionalni antiteroristički komitet saopštio je da su ukrajinske specijalne službe i njihovi zapadni pokrovotelji pokrenuli agresivnu ideološku indoktrinaciju ruske omladine kako bi je uvikli u terorističke i ekstremističke aktivnosti.
Od februara 2022. godine u zemlji je sprečeno 188 terorističkih napada. Predsednik Nacionalnog antiterorističkog komiteta, direktor FSB Rusije Aleksandar Bortnikov primetio su su u većini slučajeva, pod uticajem radikalnih ideja, to obavljali mladi ljudi, niskih moralnih kvaliteta koji nisu razmišljali o posledicama svojih postupaka.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev, sa svoje strane, istakao je da izvođenje specijalne vojne operacije prate pokušaji kijevskog režima da zaoštri i destabilizuje situaciju u Rusiji. S tim u vezi, prema njegovim rečima, „značajno su povećani“ rizici od terorističkih napada, „uključujući i korišćenjem bespilotnih letelica“. Prema rečima Nikolaja Patruševa, „potencijalne mete terorističkih napada su energetski sektor, hemijska i radijaciono opasna industrija, preduzeća vojno-industrijskog kompleksa“.
Savremeni terorizam se odlikuje izuzetnom vitalnošću. Brzo se prilagođava promenama situacije, usavršavaju se prevare, sofisticirana je okrutnost, podlost i izdaja. Dakle, moguće ga je prevazići samo zajedničkim snagama: u većini slučajeva moguće je sprečiti njegovu pojavu samo u početnoj fazi – fazi pripreme terorističkog napada. Samo tolerancija i uzajamno poštovanje svih građana zemlje sprečiće rast terorizma i ekstremizma, lišiti zločince nade za podršku u ruskom društvu.