Sunčev sistem i njegovi daleki dometi i dalje predstavljaju zagonetku za astronome. Tako daleko od sunčeve svetlosti čak i relativno velika planeta bi lako mogla da nam promakne.
Trans-neptunski objekti (TNO) koji su tamo otkriveni, izvan orbite Neptuna, pokazuju neka posebna ponašanja u grupisanju koja bi mogla ukazivati na prisustvo skrivenog sveta. Ovo je navelo naučnike da predlože ideju o planeti Devet, velikoj zemaljskoj planeti koja vreba daleko izvan dometa vidljivosti.
Nova teorija
Sada su dva naučnika došla do alternativnog objašnjenja – veruju da je tamo skromniji svet nalik Zemlji, koji se nalazi mnogo bliže od sporne planete Devet. Ta teoretska planeta sledila bi nagnutu orbitu, što bi moglo da objasni čudna ponašanja koja se pripisuju većem nevidljivom telu, piše Sajens alert.
Naučnici Patrik Sofija Likavka sa Univerziteta Kindai u Japanu i Takaši Ito iz Nacionalne astronomske opservatorije Japana pretpostavljaju postojanje zamrznute, tamne planete ne veće od tri Zemljine mase i udaljene od Sunca 500 astrponomskih jedinica.
„Predviđamo postojanje planete slične Zemlji i nekoliko trans-neptunskih objekata na posebnim orbitama u spoljašnjem Sunčevom sistemu, koji mogu poslužiti kao opservacijski testirani potpisi pretpostavljenih perturbacija (poremećaja) planete“, pišu naučnici u radu koji je objavljen u časopisu Astronomikal džurnal.
Poređenja radi, najudaljeniji pojedinačni objekat koji smo uspeli da pronađemo u Sunčevom sistemu bio je na udaljenosti od 132 astronomske jedinice od Sunca, dok je Pluton na prosečnoj udaljenosti od oko 40 astronomskih jedinica od Sunca.
Ali iza Neptuna (30 astronomskih jedinica od Sunca) je čitava gomila ledenih stena i patuljastih planeta, koje se protežu dokle možemo da vidimo. Ovo je takozvani Kajperov pojas, a objekti koje sadrži su Trans-neptunski objekti (TNO).
Poslednjih godina, sa osetljivijim teleskopima i istraživanjima, pronađeno je daleko više TNO, što je omogućilo naučnicima da počnu da primećuju obrasce.
Jedan od tih obrazaca je grupisanje. Neke grupe TNO-a se skupljaju i kreću zajedno u grupama na nagnutim orbitama, što sugeriše da su bile pod gravitacionim uticajem nečeg značajno većeg od manjih objekata koje su naučnici do sada mogli da uoče.
2016. godine astronomi Majk Braun i Konstantin Batigin ukazali su na hipotetičku Planetu Devet kao glavnog „krivca“ za ovu pojavu. Smatra se da je ova planeta oko 6,3 puta veća od mase Zemlje i da kruži na udaljenosti većoj od 460 astronomskih jedinica.
Skrivena planeta Kajperovog pojasa
Ali, oni nisu bili prvi koji su dali objašnjenje. Likavka i njen kolega Tadaši Mukai, tada na Univerzitetu Kobe, primetili su grupisanje TNO-a i predložili kao objašnjenje hipotetičku, skrivenu planetu Kajperovog pojasa 2008. godine.
Sada, sa daleko više podataka o tome šta se tamo nalazi, Likavka i Ito su ponovo razmotrili ovu ideju i poboljšali je. Pronašli su svojstva hipotetičke planete koja bi mogla objasniti nekoliko specifičnosti Kajperovog pojasa. Dalja istraživanja mogu utvrditi da li su u pravu.
„Utvrdili smo da planeta slična Zemlji koja se nalazi na udaljenoj i nagnutoj orbiti može objasniti tri fundamentalna svojstva udaljenog Kajperovog pojasa: istaknutu populaciju TNO sa orbitama izvan Neptunovog gravitacionog uticaja, značajnu populaciju objekata visokog nagiba i postojanje nekih ekstremnih objekata sa posebnim orbitama", pišu oni.
Ova planeta slična Zemlji bi imala masu između 1,5 i 3 puta veću od Zemlje, orbitu čija bi najudaljenija tačka od Sunca bila između 250 i 500 astronomskih jedinica, i nagib od 30 stepeni u odnosu na ravan Sunčevog sistema.
Njeno prisustvo moglo bi da objasni objekte sa nagibima većim od 45 stepeni, kao i orbite objekata kao što je patuljasta planeta Sedna, koja ima izuzetno čudnu i izduženu orbitu. To bi takođe moglo objasniti svojstva grupa TNO-a koje izgledaju povezane sa Neptunom, a koje su često izostavljene iz takvih studija.
Gravitacija ove planete bi gurnula TNO-ove zajedno u grupisane populacije iznad 150 astronomskih jedinica, koje bismo mogli da pronađemo kako se naše tehnike i instrumenti budu poboljšavali.
„Detaljnije poznavanje orbitalne strukture u dalekom Kajperovom pojasu može otkriti ili isključiti postojanje bilo koje hipotetičke planete u spoljašnjem Sunčevom sistemu“, pišu oni. „Postojanje planete Kajperovog pojasa takođe može ponuditi nova ograničenja za formiranje planeta i dinamičku evoluciju u trans-Jovianskom regionu.“