Ovako profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar komentariše izjavu Stojanove datu dubrovačkom Dulistu, kada je komentarisala navodna „srpska svojatanja dubrovačkog kulturnog nasleđa“.
Hrvatska kulturna politika – od Srba napraviti životinje
„Poenta je u tome što i ta izjava spada u opštu civilizacijsku regresiju evropskog kulturnog prostora. To je opšta pozadina koja je plod dugotrajnih procesa u kojima faktor amerikanizacije igra vidnu ulogu“, obrazlaže Lompar.
Prema njegovim rečima, hrvatska kulturna politika uvek je nošena idejom o dozvoljenom kulturnom rasizmu prema srpskoj kulturi i tradiciji. Taj rasizam je dozvoljen dominacijom jugoslovenske ideje, pogotovo u njenoj titoističkoj varijanti, kada je propisano da se o dubrovačkoj književnosti ne može govoriti kao o zajedničkoj slovenskoj tradiciji. To se nasleđe administrativno prevodilo u hrvatsku književnost.
„Sada se oseća nemogućnost da se posegne za merama represije Centralnog komiteta i to dobija ovakve izlive iza kojih uvek treba da uzmete u obzir jednu vrstu unapred odobrenog kulturnog rasizma prema jednoj sredini koja izaziva trajnu neurozu hrvatske kulture“, navodi Lompar.
S druge strane, poređenje čitavih naroda sa bubama pokazuje da se u tom kulturnom rasizmu ide i korak dalje, da se obavlja animalizacija protivnika, što je, prema Lomparovim rečima, karakteristika ratne propagande.
„Tu imate jedno kretanje hrvatske kulturne politike, koja se trudi da umanji značaj genocida počinjenog nad srpskim narodom, a s druge strane, nastoji da čitav taj narod poništi animalizujući ga. Dakle, imate više stepena u kojima ovakva izjava biva dozvoljena i moguća“, smatra Lompar.
Poziv na genocid
Izjava Stojanove poziv je na genocid, takvim poređenjem, ona dehumanizuje jednu nacionalnu zajednicu, kaže Stevan Gajić, naučni savetnik Instituta za evropske studije.
Prema Gajićevim rečima, Internet i globalizovanje javnosti dozvolili su da se svašta kaže u javnom prostoru; međutim, u slučaju Stojanove osnovno je pitanje koliko je ovakav govor prihvatljiv u određenom društvu, u ovom slučaju hrvatskom.
Ovakav govor je za našeg sagovornika razumljiv, zato što se, kako kaže, Hrvatska nalazi u egzistencijalnoj krizi. Na Zapad je otišlo više mladih Hrvata nego što je Srba proterano u „Oluji“. Uz to, u Hrvatskoj postoji i strah jer se konzumira srpska kultura, što je vidljivo po tome koje se pesme slušaju po noćnim klubovima, koji su filmovi i serije najradije gledani.
„Suština je da u Hrvatskoj postoji razumevanje da je projekat Tuđmanove Hrvatske više nego u krizi. Dakle, stanje za tako dizajniranu, šovinističku Hrvatsku je alarmantno i taj projekat se raspada. Onda, naravno, u nedostatku bilo kakve konstruktivne ideje, dolazi poziv na genocid, jer to je ta vrsta govora“, objašnjava Gajić.
S obzirom da jedino rešenje sa stanovišta hrvatskih šovinista – da svi Srbi, od Zaječara do Jadrana postanu Hrvati ili fizička likvidacija svih Srba, nije moguće, ostaju stalna tenzija i mržnja, dodaje Gajić.
Problem sa hrvatskim šovinizmom je taj što pripada anahronom projektu, tako da i ono što Stojanova govori nema ko da podrži.
„Srbi jesu problem za Zapad, ali ne na način i iz istog ugla kako ona to vidi. Ali nisu njen problem Srbi, njen problem je propast projekta koji su zamislili Ante Starčević, Ante Pavelić i Franjo Tuđman“, zaključuje Gajić.
Stojanova je, podsećamo, komentarišući navodna „srpska svojatanja dubrovačkog kulturnog nasleđa“, uporedila Srbe sa „bubama koje napadnu kuću“.
„Bube koje, kad napadnu, jako ih je teško ukloniti, bez obzira koju metodu koristili, gaženje nogama, otrovima, bacač plamena. Kad se tako nešto uvuče u kuću, treba se ozbiljno boriti ili napustiti kuću. Ni govora da bi neko izašao iz svoje kuće. Treba se boriti s bubama, nikad ne dopustiti da kuću preplave, da mile po trpezi i po posteljini, nego ih strpljivo i trajno iskorenjivati“, rekla je ova istoričarka književnosti i književnica.
Slavica Stojan je predsednica dubrovačkog ogranka Matice hrvatske, a izjavu o Srbima kao bubama dala je u intervjuu u kome je objašnjavala zašto je Hrvatskoj potreban Zakon o jeziku.