Ona je, komentarišući "srpska svojatanja dubrovačkog kulturnog nasleđa", u intervjuu za DuList rekla da je dugo razmišljala o tome da li bi uopšte više trebalo da reaguje.
"Šta nas briga. Imamo svoju državu. Imamo svoju vojsku, policiju, svoje granice, svoju funkcionalnu privredu. Oni nas štite", kazala je ona.
"Iz Ministarstva kulture i spoljnih poslova im šalju protestne note. Međutim, oni se na to ne obaziru i jednostavno ne možeš na to da ostaneš imun. Setila sam se nedavno jedne pojave u prirodi koja me izluđivala. Reč je o bubama koje u strahovitim najezdama uporno godinama nastoje da preplave i kuće i dvorišta i unutrašnje prostore. Preplave i ulice", nastavila je ona.
"Bube koje, kad napadnu, jako ih je teško ukloniti, bez obzira koju metodu koristili, gaženje nogama, otrovima, bacač plamena. Kad se tako nešto uvuče u kuću, treba se ozbiljno boriti ili napustiti kuću. Ni govora da bi neko izašao iz svoje kuće. Treba se boriti s bubama, nikad ne dopustiti da kuću preplave, da mile po trpezi i po posteljini, nego ih strpljivo i trajno iskorenjivati", naglašava Stojan.
"Posle niza godina uspešne borbe i nadjačavanja njihove prepravljivačke strategije, one nestanu. Ne znam da li trajno, ali iz moje kuće su nestale i već ih dugo nema. Tako i s predatorima koji nam vrebaju s granice. Čovek se ne sme opustiti", uverena je ona.
"Oni su vrsta agresivno-invazivne čeljadi koji jednostavno ne odustaju. Baš kao i ove gore bube, koje se uvuku u kuću. Baš zato moramo delovati”, dodaje.
"To su ljudi iz čijih se objava i izjava, pre svega razaznaje njihov kulturološki i civilizacijski stepen razvoja. Oni ne odustaju od našeg prostora. Kod njih je sveprisutna neutađiva žeđ za prostorom", ističe Stojan.
"Ko je danas, na ovom svetu, od civilizovanoh naroda opsednut grabljenjem prostora. Barem danas živimo neopterećeno, slobodno, možemo da živimo gde god želimo, nakon što čovek pošteno zaradi svoj novac. Želiš biti na moru, idi na more, kupaj se, plati hotel, vikendicu, možeš celo leto provesti na moru", zaključila je.