Svojevremeno, u leto 2022. godine, (polu)informacije o tome kako se najrazlačitije vrste naoružanja koje zapadne zemlje šalju Ukrajini može ilegalno pazariti u Poljskoj i Rumuniji hitro su demantovane i proglašavane „ruskom propagandom“. Ako je to deo „ruske propagande“, otkuda onda američko i britansko oružje u Iranu?
O korupciji u Ukrajini naširoko se pisalo prethodnih četvrt veka, to pitanje je zainteresovalo i istraživače raznih profila i usmerenja. Jer, otvarala se tema uzroka i razloga tog fenomena!?
Korupcije je uvek bilo, biće je i u budućnosti, nisu od toga imuni ni najuređeniji sistemi. No, ono što se odigravalo u Ukrajini, u određenoj meri je odudaralo od primera viđanih drugde. Kao da se i društvo naviklo na sve to, kao i da je birokratski aparat funkcionisao po inerciji zahvaljujući tome, pošto je svako video neku svoju priliku.
Bilo da se takav sistem označavao kao oligarhija ili plutokratija, tek retko se pominjao pojam demokratija. Međutim, da može i gore od svega viđenog, pokazalo se nakon eskalacije krize i februara 2022. godine.
Nekome rat, nekome brat!
Stara srpska poslovica glasi: nekome rat, nekome brat! Sistem na čijem čelu sedi Vladimir Zelenski jednostavno klizi ka kleptokratiji. Ili je to već možda i postao? Stvar postaje tako očigledna da je teško i sakriti. I sam Zelenski nastupa sa sve manje optimizma kada govori o borbi protiv korupcije.
Nedavna akcija ispitivanja rada regrutnih centara pokazala je da su zloupotrebe ovlašćenja od strane rukovodilaca bile česte i raširene. U prevodu, ne samo da „svako“ nije mobilisan u uslovima opšte mobilizacije, nego „svako“ nije ni mogao biti mobilisan još i pre nego što je opšta mobilizacija proglašena. Sirotinja je tu da gine. Kada to postane svakodnevica, onda opada poverenje. Ne samo u „pravnu državu“, toga ni ranije nije bilo, nego i u predsednika, a to već dotiče Zelenskog!
Letimične akcije protiv pojedinaca koji su „naduvavali“ cene potrepština za ukrajinsku vojsku, potpisivali „fiktivne ugovore“ ili zloupotrebljavali državne fondove, u kojima su „stradali“ državni službenici, pa čak i neki tajkuni i sudije Vrhovnog suda (priveden je i predsednik ovog tela), uglavnom su organizovane pod pritiskom (tek pošto se o tome počne pisati u medijima i dođe do zapadnih čitalaca, a na šta je Zelenski posebno osetljiv) ili pred kakve „važne skupove“ na kojima je trebalo odlučivati o novim tranšama pomoći za Ukrajinu.
Ogroman novac i po zapadnim merilima
Do sada, prema zvaničnim podacima koji svakako nisu kompletni i precizni, iz SAD je u Kijev stiglo preko 48 milijardi dolara, a iz EU je obećano 67 milijardi evra. Enormna sredstva, čak i po zapadnim merilima. Upumpana u sistem koji je ne samo bio naviknut na korupciju, već je i opstajao oslanjajući se na nju. Potrošena u ratnim uslovima, kada praktično nikakvih mehanizama kontrole nema, pa se ne može ni utvrditi šta je, u kolikoj meri i kako stiglo do onih kojima je bilo namenjeno!?
U SAD, kako se bliži kampanja za predsedničke izbore, pitanja vezana za ovu stvar, pretpostavka je, biće sve glasnije postavljana. U EU, o borbi protiv korupcije kao preduslovu daljih integracija govori se sve češće, te se tako indirektno upozorava Kijev. Da su „zapadni saveznici“ nezadovoljni Zelenskim zbog visokog nivoa korupcije ukazao je i poslovično dobro obavešteni Semur Herš. On čak tvrdi, oslanjajući se na izvore iz CIA da je Vladimir Zelenski sa bliskim saradnicima proneverio najmanje 400 miliona dolara iz američkih fondova namenjenih Ukrajini. Još dodaje da mu je jedan od sagovornika uporedio situaciju u Kijevu sa stanjem u Kabulu.
Svakako, odabir Ukrajine kao ključnog subjekta koji treba da pomogne organizovanju kontinualnog geopolitičkog pritiska na Rusiju imao je svoju logiku. Deo te logike bile su i sve aktivnosti usmerene ka razvaljivanju svih tradicionalnih instituta razvijanih kroz istoriju na teritoriji koju je naseljavalo ukrajinsko, rusko, malorusko, rusinsko i drugo stanovništvo.
Nemoguće uspostaviti poredak
Međutim, sa druge strane, ti procesi su pospešili korupciju do te mere (koja je u Ukrajini „cvetala“ i pre 2014. godine), da je danas nemoguće uspostaviti bilo kakav funkcionalan poredak i utemeljiti aparat koji će dugoročno služiti ispunjavanju velikih ciljeva.
Ovaj rat je mnogima postao brat, toliko su ga zavoleli da će sve učiniti kako bi se u nedogled nastavio. Stotine miliona, čak milijarde su u opticaju, a nema najave da će takav dotok sredstava biti skorije prekinut, uprkos sve glasnije postavljanim pitanjima iz SAD i sve češćim upozorenjima iz EU.
A neki su već razvili distributivne lance koji predstavljaju pretnju za regionalnu, u nekom razvoju situacije i globalnu bezbednost. Kada zapadno oružje završava u rukama Iranaca, koji su politički neprijatelji tog istog Zapada, ko zna u čijim još rukama i na kojim lokacijama se danas nalazi!?
Paralelno sa pričom o odbrani Ukrajine, razvijan je čitav „ratni biznis“ koji je od Kijeva stvorio verovatno i najveću „perionicu novca“ na svetu u ovom trenutku. Tu se nalazi pijaca gde je moguće kupiti bukvalno sve.
I pored toga što je progovorio o ovoj temi Netanjahu se u jednom trenutku zaustavio. Došao je samo do mesta koji se neposredno tiče bezbednosti Izraela. Nije ni on išao dalje. Jer, ko zna gde bi se i kako bi se to završilo…