Kako tačno stoje stvari biće poznato 25. avgusta kada će se ponovo sastati Socijalno-ekonomski savet u kome su predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade, kada će ministarstvo finansija izaći sa svojom računicom. Minimalac sada iznosi 42.000 dinara i prima ga oko 400.000 zaposlenih, a njegovo povećanje će, kako je ranije rečeno, biti dvocifreno. Da li će ono biti 17 odsto, što bi minimalac dobacilo do 47.000 dinara, kako je to nedavno izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić?
Privreda to ne može
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ne sumnja da tu negde treba tražiti visinu minimalne zarade koja će se isplaćivati od 1. januara 2024. godine. On je istovremeno ocenio nerealnim zahteve sindikalaca, jer privreda, kako kaže za Sputnjik, nema mogućnost da to isprati, a da ne zapadne u još veću inflaciju.
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), međutim, ni uoči nove sednice Socijalno-ekonomskog saveta ne odstupa od svojih zahteva da minimalac, mimo ustaljene forme, treba prvo povećati 1. septembra, pa onda kako to uvek biva, 1. januara iduće godine, kako bi kumulativno on konačno dostigao minimalnu potrošačku korpu koja je u maju ove godine iznosila nepunih 52.000 dinara.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović za Sputnjik kaže da još od 2018. godine traže da minimalac bude u visini minimalne korpe jer bi oni koji rade i privređuju trebalo da su u situaciji da svojim porodicama obezbede makar takvu egzistenciju.
Ne tražimo nerealno
„Mi mislimo da bi bilo logično da recimo od 1. septembra pa do 1. januara važi jedna cena, a od 1. januara imamo drugu cenu i da to kumulativno bude 50.000-52000 dinara, da se izjednačimo ili budemo blizu toj minimalnoj potrošačkoj korpi“, precizira naš sagovornik.
On objašnjava da su tražili da se ove godine vanredno malo podigne minimalna zarada, jer bi veće povećanje odjednom verovatno izazvalo kompresiju plata, pa bi oni koji primaju minimalnu zaradu bili izjednačeni sa nekim drugim platama u nekim organizacijama.
Na pitanje šta je u ovom trenutku realno, on kaže da njihov zatev smatraju realnim - da ga ne smatraju to ne bi ni tražili.
On ističe da još nisu dobili nikakvu ponudu Ministarstva finansija, da je ovih dana bilo reči da će to biti dvocifreno povećanje, ali da je to širok pojam i da je 10 odsto svakako mnogo malo.
Čekamo ponudu Ministarstva
Očekujemo da vidimo u petak da li ima prostora za povećanje u ovoj godini, a onda ako ne bude ništa od povećanja ove godine, koliko nude za sledeću godinu.
Mihajlović napominje da su i poslodavci za povećanje minimalne cene rada, ali pod određenim uslovima.
„Traže da se oslobode nameta koje imaju, odnosno podizanje neoporezivog dela zarada i da delom budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za socijalno i penziono. Mi, naravno, nismo za to jer se time umanjuje odvajanje i za zdravstveni sistem, a umanjuju se i penzije. Mislim da nije logično da im se toliko izlazi u susret, pogotovo što je prošle godine njihov profit bio tri puta veći nego 2021. godine. Njima je profit sve veći, a nikako ne žele da to procentualno podele sa zaposlenima“, ističe sekretar Veća SSSS.
Može, ali ako se država odrekne
Odgovarajući na te kritike, član predsednišva Unije poslodavaca Srbije Dragan Mijanović za Sputnjik kaže da tu postoje različiti uglovi posmatranja.
Naš sagovornik ističe da postoji mnogo malih poslodavaca čiji biznis ne bi opstao pri tom nerealnom povećanju i Unija tome, kako kaže, ne može da kumuje, da preuzme odgovornost za to, jer ona postoji da bi štitila svoje članice.
„Poslodavci nisu apriori protiv povećanja minimalne cene rada, ali svakako tamo gde su oni oslobođeni parafiskalnih i nekih drugih davanja, gde može država da interveniše, da se ona odrekne određenih zahvatanja i davanja prema državi od strane poslodavaca, to bi svakako bilo dobro da se preraspodeli“, kaže Mijanović.
Na podsećanje da sindikalci upozoravaju da će ova situacija dovesti do novog odliva radnika u inostranstvo i da smo sada preplavljenini uvezenom radnom snagom iz svih delova sveta koji rade za niske plate, čime pravimo duplu štetu, on se slaže sa tim, ali i dodaje da mi ne možemo da utičemo na nešto što je globalna pojava.
Mijanović smatra da smo sada kod određivanja minimalne cene rada u situaciji da biramo između gašenja biznisa i odlaska ljudi u inostranstvo, ali i smatra da je to proces koji je u toku za koji treba da sagledamo malo širu sliku, jer ni to neće trajati večno.
Kad četvrtine nisu iste
Počasni predsednik Unije poslodavaca Atanacković dodatno objašnjava zašto je zahtev sindikalaca nerealan.
„Povećenje nečega za četrvtinu je apsurdno. Ne radi se samo o toj cifri. Minimalna cena rada je reper, od nje se počinje, tako da bi sve druge cene rada, sve druge plate morale da se povećaju. Postoji puno ljudi koji primaju ispod 50.000. Ako ovo dođe na 50.000 onda bi neke druge morale da odu na 60 000,“ ističe Atanacković.
Kako to za poslodavce nije bilo apsurdno povećanje profita u 2022. godini za četvrtinu, odnosno 26,3 odsto i to usred dvocifrene inflacije, pitaju se u sindikatu. Pogotovo posle najave zamenika direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, Milana Trajkovića da bi sa ovakvom dinamikom razvoja Srbije prosečna i minimalna plata mogle u roku od tri do pet godina da pokriju prosečnu i minimalnu potrošačku korpu.