Ako bi se u evropskom delu Rusije izgradile pruge za velike brzine od 300–400 kilometara na sat to bi bila prava „transportna revolucija“, dodaju ruski eksperti.
Takođe ocenjuju da će izgradnja brze pruge Moskva - Adeler biti „složena i skupa“. Ruski ekspert Ivan Lizan procenjuje da bi cena izgradnje te pruge mogla da iznosi oko pet triliona rubalja, dok bi period same izgradnje trajao oko pet godina, ne računajući vreme potrebno za pravljenje projektne dokumentacije i rešavanje brojnih drugih pitanja, poput obezbeđivanja tehnologija i finansija za taj projekat.
Naš sagovornik ocenjuje da su planovi ruskih vlasti o izgradnji brzih pruga „značajni za budućnost“ i da je teško predvideti za koliko vremena će oni biti realizovani.
„Rusiji su zaista potrebne brze pruge, ali ne može se reći da su potrebne baš sada u ovom trenutku i da bez njih ne možemo živeti. Na mnogim deonicama ruskih železnica vozovi razvijaju brzinu od 160 kilometara na sat, a roba se redovno prevozi. Ako govorimo o razvoju železnice u ovom trenutku, onda je mnogo važnije povećati kapacitet Bajkalsko-amurske i Transsibirske železnice tj. obezbediti vezu između evropskog dela Rusije i Dalekog istoka, jer je to prioritet...“, kaže Lizan.
Lizan ocenjuje da će plan o izgradnji železnice od Moskve do Donbasa najverovatnije sačekati kraj ruske specijalne operacije u Ukrajini, između ostalog i zato što je taj ruski region svakodnevno izložen artiljerijskim napadima ukrajinskih snaga.
Prema njegovim rečima, kada Putin govori o izgradnji brze pruge sa Donbasom on govori „u perspektivi“.
„Donjeck i susedna Rostovska oblast povezani su jednom železničkom linijom kroz stanicu Uspensko, a između Donjecka i Mariupolja, odnosno između glavnog grada Donjecke oblasti i najbližeg lučkog grada ne postoji direktna železnička veza. Tamo železničke pruge prolaze ili neposredno kraj linije fronta i mogu biti na meti artiljerije ili prolaze kroz razoreni grad Volnovaha, pa nadležni rade na izgradnji nove železničke pruge. Osim toga, u toku je projektovanje pruge kroz severno Priazovlje. Odnosno, to je jug Donjecke oblasti i jug Zaporoške oblasti, malo iznad Azovskog mora, ali kada će tu prugu početi da grade nije poznato“, kaže Lizan.
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je izgradnju brzih pruga od Moskve do Minska i Donbasa, a danas se vozom „Sapsan“ od Moskve do Sankt Peterburga stiže za oko četiri sata
© Sputnik / Oleg Zoloto
/ Moskva kuje planove za budućnost
Prema njegovim rečima, izgradnja brze pruge od Moskve do Donbasa doprineće imidžu zemlje i povezaće nove regione Rusije železnicom. Ekspert takođe napominje da će uspeh projekta direktno zavisiti od toka ruske specijalne operacije.
„Sada je za nove regione mnogo važnije obnoviti postojeću železničku vezu sa Rusijom od realizacije izgradnje brzih pruga. To ne znači da je ideja loša - naprotiv, ali za sada se o tom planu govori u perspektivi. Kada će to biti, ne znam - možda za pet, a možda za sedam ili 10 godina“, ocenjuje Lizan.
Ekspert objašnjava da je izgradnja brze železnice sveoobuhvatan posao i da je neophodno rešiti brojna pitanja.
„Prvo bi trebalo napraviti studiju izvodljivosti, odnosno izračunati približan protok putnika i uporediti to sa približnim troškovima izgradnje, videti koliko je novca potrebno za izgradnju i koliko će projekat biti isplativ. Zatim, treba istražiti tlo i videti gde bi tačno prugu trebalo postaviti, a takođe i rešiti pitanje zemljišta, jer je deo zemljišta u privatnom vlasništvu. To zemljište će morati da se kupi...“, objasnio je ekspert.
Izgradnja brzih pruga u Rusiji razmatra se već dugi niz godina. Prvi realizovani projekat te vrste trebalo bi da bude železnica između dve ruske prestonice, Moskve i Sankt Peterburga.
„Vlasti razmišljaju o izgradnji brzih pruga i imaju ideju da povežu velika gradska područja tj. aglomeracije brzim prugama. Zbog toga je moguće u ekonomskom smislu ujediniti Moskvu, Moskovsku oblast sa Sankt Peterburgom i Lenjingradskom oblašću. Shodno tome, ako se takva pruga pojavi, od Moskve do Sankt Peterburga će se stići za tili čas, mada se i sada između ta dva grada (udaljena jedan od drugog oko 700 kilometara) može stići „Sapsanom“ za oko četiri sata. Zbog toga je važno i neophodno graditi takve pruge, ali za nas to nije pitanje života i smrti. Ipak, pošto vlasti razmišljaju o tome, onda se, shodno tome, kuju takvi planovi“, kaže Lizan.
Brza pruga do Minska rešava mnoge probleme
Vršilac dužnosti šefa Donjecke narodne republike Denis Pušilin izjavio je da je moguće produženje brze železničke pruge od Moskve do Donjecka „san DNR-a“, s obzirom da su planovi o uspostavljanju železničke veze sa prestonicom odavno postojali. Prema njegovim rečima, trenutno je železnička mreža u toj oblasti ograničena zbog granatiranja ukrajinskih snaga.
Lizan ocenjuje da je izgradnja brze pruge od Moskve do Donbasa "važan i skup projekat", a predlog Vladimira Putina vidi kao „priznanje novim regionima i želju predsednika da istakne značaj Donbasa u Rusiji“. On ističe da je za ove regione sada mnogo važnije uspostaviti direktne železničke veze na običnim prugama, a ne na brzim.
Ako Putinov predlog o izgradnji brze železničke pruge od Moskve do Adlera (kraj Sočija) bude realizovan do tog crnomorskog letovališta, udaljenog od Moskve skoro 1.700 kilometara, stizaće se za samo 10 sati.
Pored toga, Putin je najavio da će razgovarati sa svojim beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom o izgradnji brze pruge između Moskve i Minska. Minski pravac bi, po Putinovoj oceni, bio veoma tražen, kako među Rusima, tako i među stanovnicima Belorusije, tim pre, jer se dobrim tempom unapređuje izgradnja Savezne Države Rusije i Belorusije.
Lizan ocenjuje da će Lukašenko takav predlog „sa zadovoljstvom prihvatiti“.
„Belorusija je tradicionalno i u velikoj meri bila zavisna od baltičkih luka, a 2020. godine, kada je Aleksandar Lukašenko reizabran za predsednika zemlje, Evropska unija je počela da uvodi sankcije Belorusiji i kao rezultat toga, beloruska roba je morala da ide preko Rusije, pošto nije bilo dozvoljeno da uđu u baltičke luke. Tada se ispostavilo da je železnička komunikacija između Belorusije i, na primer, Lenjingradske oblasti, gde su glavne ruske luke na Baltiku veoma loše, dok kapacitet puteva nije dovoljan... I, shodno tome, Belorusi će sve projekte koji će stimulisati razvoj železničke infrastrukture u regionu severa Belorusije, ruske Lenjingradske i Novgorodske oblasti, prihvatiti sa radošću“, zaključuje Lizan.