Tri sinhronizovana napada na Srbiju i Srbe obavljeni su ovih dana preko nemačkih medija. Izvesni Muamer Bećirović napisao je u „Berliner cajtungu“, u tekstu naslovljenom „Dominacija Srbije se mora slomiti“, da bi Nemačka trebalo da podstiče nemire u Srbiji.
U „Frankfurter algemajne cajtungu“ nama dobro poznati Mihael Martens piše da su srpski vlastodršci čvrsto lojalni Putinu. U berlinskom „Tagescajtungu“ autor Erih Ratfelder iznosi ocenu da „Evropska unija i SAD žele da pridobiju srpske nacionaliste politikom razumevanja“, što je, kako smatra, „opasan kurs“.
Ambasada Srbije u Berlinu oštro je protestovala protiv Bećirovićevog teksta u „Berliner cajtungu“ a predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se na Instagramu Si-en-enu i „Frankfurter algemajne cajtungu“ na svakodnevnoj promociji.
Nemački napad na Srbiju: Kontinuitet politike Zelenih još od NATO agresije
Neraspoloženje prema Srbiji u Nemačkoj nije od juče, a kulminiralo je ovih dana jer sadašnji ton spoljnoj politici Nemačke daju Zeleni, kaže za Sputnjik saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.
Dostanić podseća da se agresija NATO na SRJ 1999. dogodila u vreme kad su Zeleni bili deo vlasti u Nemačkoj, tako da se može govoriti o kontinuitetu njihove politike. Tadašnji nemački šef diplomatije i lider Zelenih Joška Fišer agresiju na SRJ opravdao je pozivanjem na Aušvic, jednim „moralističkim argumentom“, tako što je rekao da se ne sme dozvoliti novi Aušvic u Evropi.
„Stranka koja je aktivno učestvovala u promovisanju navodne kosovske državnosti, koja je praktično pokretač agresije na Srbiju ne može drugačije nego da stalno ispod oka gleda Srbiju i da je sumnjiči za svakakva nepočinstva. Takođe, ne treba zaboraviti da su nemački i austrijski Zeleni u dosta bliskom odnosu sa Kurtijevom strankom Samoopredeljenje tako da tu postoji logična koalicija, poklapanje koje nije ništa novo i čemu se sad ne treba čuditi.“
Neprijatnost zbog Šmita
Komentarišući izjavu predsednika Skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića da je Nemačka kao glavnu metu naciljala Republiku Srpsku, Dostanić kaže da su obe stvari u igri, pogotovo kad su Zeleni u pitanju.
Republika Srpska možda nije glavna meta, ali svakako jeste jedna od meta, ističe Dostanić i dodaje:
„Za Nemačku je posebno neprijatno što je Kristijan Šmit Nemac za koga se u Republici Srpskoj tvrdi da nije legalni visoki predstavnik i stvarno je njegova legalnost u najmanju ruku dosta upitna. Čak i sama pozicija visokog predstavnika toliko godina posle rata malo je na staklenim nogama. Ali opet, to spada u tu globalističku politiku Zelenih koji na nekakav entitet kao što je Republika Srpska iz svojih ideoloških razloga gledaju kao na neku nenormalnu stvar. U tom multikulturalističkom projektu gledaju na nešto kao što je Republika Srpska kao na neki deformitet, na nekakvu anomaliju.“
Dostanić konstatuje da su i na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj srpski interesi na meti, barem kad su u pitanju nemački Zeleni.
Nemačka nije pokazala moć ni pre rata u Ukrajini
Povodom ocene Stevandića da Berlin pokušava da vrati moć na međunarodnoj sceni koju je izgubio zbog sukoba u Ukrajini, Dostanić kaže da je pitanje koliku je moć imala Nemačka i pre sukoba.
„Oni svoju moć nisu ni ranije pokazali, a sada je to na još nižem nivou, tako da mislim da se ne radi o tome. Radi se prosto o kontinuitetu i ideološkoj politici Zelenih koji će nastaviti da vode politiku u skladu sa onim što je njihov program i njihova ideologija a u toj njihovoj agendi su i nezavisnost Kosova, i ukidanje Republike Srpske postavljeni kao spoljnopolitički ciljevi. Bez obzira na rat u Ukrajini. I da nema rata u Ukrajini, nemački Zeleni ne bi bili dobro raspoloženi prema Republici Srpskoj“, zaključio je Dostanić.