Kao zemlja koja jača svoju privrednu ali i geopolotičku moć Kina ne posustaje u ovom ambicioznom projektu, nudeći partnerima širom planete, ne samo u Aziji i Evropi, povoljne kredite, ali i saradnju sa kineskim kompanijama spremnim da učestvuju u infrastrukturnim projektima, koje otvaraju svoje firme ili kupuju domaće u ključnim privrednim sektorima u mnogim zemljama.
Uoči ovog oktobra primentno je, međutim, da se broj poliitčara, pre svega iz zapadnoevropskih zemalja, koji kritikuju saradnju sa Kinom u ovom projektu povećava. Tako se nedavno javio italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto ocenjujući da je Italija donela „improvizovanu i užasnu” odluku da se pridruži kineskoj inicijativi „Pojas i put”.
Italija je, inače, jedina razvijena ekonomija koja je pristupila inicijativi Pojas i put 2019. godine, što su tada kritikovali njeni zapadni saveznici. To ih, naravno, nije sprečavalo da i sami jačaju privrednu saradnju sa Pekingom, pa je tako Velika Britanija sa kineskim partnerom otpočela izgradnju nuklerane elektrane, sve uz kineski kredit.
Ipak, ovih dana je vest da Kina nije pozvala šefove nekih zapadnih zemalja na forum „Pojas i put“. Kineski list „Global tajm“ piše da su pozivnice upućene je liderima zemalja u razvoju, a da čelnici nekih razvijenih zemalja „neće biti uključeni“.
Time je iz Kine demantovana informacija nekih zapadnih medija da evropski lideri „ne planiraju da prisustvuju forumu“. Pozive nisu dobili predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Đorđa Meloni.
Ovakav odnos prema kineskoj investicionoj inicijativi ne treba da čudi, jer takozvani razvijeni zapad se bori sa inflacijom, recesijom, ekonomskim problemima zbog kojih su mnoge firme ugašene ili se sele, neke baš u Kinu. A Kineska privreda, doduše usporeno, ipak I dalje jača. Tu je i ocena političara zapadnih zemalja da Kina ne bi smela ni trebala ekonomski da sarađuje sa Rusijom zbog dešavanja u Ukrajini.
Lideri nerazvijenih zemalja, pa tako i srpski predsednik Aleksandar Vučić u oktobru će u Kinu. Peking, takođe, učvršćuje mnoga ekonomska prijateljstva sa siromašnim zemljama, pa tako kineske firme najavljuju da će preuzeti i obezbediti njihovo finansiranje, za projekte koje je Nemačka obustavila u Republici Srpskoj zbog sankcija Zapada protiv Milorada Dodika.
Uz istovremeno buđenje azijskih, afričkih i južnoameričkih zemalja, koje se odlučuju za pristupanje BRIKS-u očiglednoj da se nastavlja formiranje novog svetskog poretka.
O tome šta to sve znači za Kinu, nerazvijene zemlje ali i takozvali razvijeni zapad, gde su tu Balkanske zemlje, kojima se godinama odlaže ulazak u EU, šta dobijaju a šta gube oni koji su deo inicijative „Pojas i put“ u današnjoj „Energiji sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Draganom Mitrović, redovnom profesorkom Fakulteta političkih nauka, osnivačem Centra za studije Azije i Dalekog istoka na FPN-u i direktorkom Instituta za azijske studije.
O emisiji „Energija Sputnjika“
„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.