U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik govori i o planovima za promenu zakonske regulative u oblasti zdravstva, značaju digitalizacije, jačanju primarne zdravstvene zaštite, šansama za zabranu pušenja u zatvorenom, ali i o polemici o skraćivanju bolovanja koje može da odobri izabrani lekar bez mišljenja komisije.
Naduvana polemika o bolovanjima
Reč je o „čisto populističkoj priči“ a ta tema je, ističe Grujičićeva, naduvana iz dva razloga:
„Jedan je politički — oponenti ove vlasti gledaju da kritikuju sve što pokušate da promenite , a s druge strane, verovatno pridikuju oni koji su zloupotrebljavali ta bolovanja I oni koji su i m propisivali ta bolovanja. To nije fama jer zloupotrebe postoje: ako imate izlečenja preko 90 posto 58. dana bolovanja onda tu nešto debelo nije u redu. Pritom niko nije pročitao nacrt zakona i predlog koji smo dali jer da su pročitali videli bi da su izuzeti pacijenti koji se leče od onkoloških bolesti, invalidi, trudnice i sveže operisani pacijenti”, navodi profesorka.
Ona dodaje da je na molbu predsednika Srbije kao politički iskusnijeg prihvatila da taj rok bude mesec, umesto 15 dana.
Uverena je i da će digitalizacija rešiti sve probleme oko zloupotrebe bolovanja jer će se tada, uz vrlo važnu zaštitu podataka, sve tačno videti i moći da se iskontroliše.
Profesorka Grujičić najavljuje i da će se u cilju zaštite podataka ići sa uvođenjem zdravstvenog broja za svakog pacijenta: „Svi koji pristupaju određenoj vrsti podataka neće videti ni ime ni prezime, ni mesto stanovanja, videće ono što ćemo se mi podzakonskim aktima dogovoriti da može da se vidi”.
Naša sagovornica očekuje takođe da će biti izglasan zakon o zabrani pušenja u zatvorenom, napominjući da sva ispitivanja pokazuju da 75 posto i građana Srbije i lekara podržava taj zakon.
„Mislim da taj zakon treba da sprovedemo u delo, da li će to biti do kraja mog mandata ili u toku sledeće godine, nije ni važno — važno je da zaista budemo civilizovana zemlja koja će to zabraniti. Naravno da će biti otpora industrije ali mislim da zdravlje ljudi treba da bude prvenstveni interes”, poručuje Grujičićeva.
Kao važne uspehe Ministarstva zdravlja izdvojila je odluku da se radi na oporavku Torlaka, a cilj je, ističe, da Srbija bude vakcinalno suverena država ali i da može da izvozi vakcine.
„Moramo da budemo spremni i zato treba finansirati nauku. S jedne strane imaćemo Toralk, s druge imaćemo Biofor… To što će Torlak biti u državnim rukama je strateška stvar. Kako će izgledati Biofor u kome će biti i državni fakulteti i instituti, deo Medicinskog fakulteta treba da bude tamo: na jednom mestu imaćemo i ljude koji se bave bio inženjeringom, i uticajem svega na zdravlje ljudi i životnu sredinu, i kliniku”, opisuje profesorka.
Protiv Srbije i Crne Gore se vodio hemijski i nuklearni rat
Odgovara i na pitanje dokle se stiglo u ispitivanju posledica NATO bombardovanja imajući u vidu da je Skupština Srbije svojevremeno formirala i Komisiju koja je trebalo da se bavi uticajem projektila sa osiromašenim uranijumom i gađanja hemijskih postrojenja.
Protiv Srbije i Crne Gore se, kako kaže, 1999. vodio hemijski i nuklearni rat.
„Moje kolege na VMA su bile vrlo spremne da sve naše vojnike koji su bili izloženi dejstvu te municije prate zdravstveno onako kako je to trebalo da se radi. Na žalost, i tu je bila jača politika i sa tim projektom se prekinulo. Da li ćemo mi imati snage I mogućnosti da sa tim nastavimo I vidimo šta je bilo sa svim tim ljudima? Vidimo da su nam svi generali koji su učestvovali u tim ratnim dejstvima oboleli od malignih bolesti. Neko će reći — to je stres, ali definitivno može da se dokaže da je i osiromašeni uranijum, i hemijsko zagađenje — Novi Sad, Bor i Pančevo su bili proglašeni gradovima nebezbednim za život. A gde je Kosovo. Zašto je bilo potrebno tako gađati? Ja apsolutno tvrdim da je napravljen eksperiment od koga stradaju ne samo pripadnici našeg naroda nego i Hrvati, Mađari…”, ističe profesorka Grujičić.
Ona dodaje da je, imajući sve to u vidu, pokušala da u nekoliko intervjua dopre do onih koji odlučuju u Ukrajini i do građana Ukrajine, koja je pristala da primi sa Zapada projektile s osiromašenih uranijumom iako će, upozorava, sva ta zagađenja imati posledice po njihovo zdravlje.
„Zar nećete tu da živite?“
„Zaista sam se iskreno nadala da bar neko u vrhu vlasti Ukrajine ko odlučuje može da čuje taj apel. Ružno je uopšte što se vodi rat, da ne ulazimo sada u političke razloge zašto je do toga došlo, kako je došlo i ko ga je organizovao. Ali sa zdravstvenog aspekta, zaista je strašno da dozvolite upotrebu osiromašenog uranijuma na toj teritoriji, a vi ste u situaciji da ne morate to da primate. Šta to znači? Da li planirate da negde odete, nećete tu da živite? Ne znam koja je uopšte ideja jer to oružje će godinama posle imati posledice po zdravlje, što je najgore i dece”, sa žaljenjem konstatuje profesorka Grujičić, eminentni neurohirurg, koja je pre izbora za ministra bila na čelu Instituta za onkologiju.
Ona ne isključuje da baš kao što je neko vršio eksperiment u SRJ sa primenom osiromašenog uranijuma, sada to radi i u Ukrajini. Pritom, upozorava naša sagovornica, u Srbiji bar postoje brdsko-planinski delovi, dok je Ukrajina uglavnom ravnica I prenošenje štetnih materijala tamo je daleko lakše, mada od hemijskog zagađenja i zagađenja životne sredine niko ne može da bude zaštićen.
„Mislim da će se sve ovo što se dešava u Ukrajini odraziti na sve zemlje Evrope, pitanje je samo da li će to moći da se dokaže i kako i da li će im političari dozvoliti da naprave takvo ispitivanje… I osiromašeni uranijum, i svaka eksplozija oslobađa različite vrste i kancerogenih i toksičnih materija”, obrazlaže Grujičićeva, naglašavajući da ne želi da ulazi u politiku već da govori sa čisto zdravstvenog aspekta.
Planeta je, ističe ona, postala jedno — prenošenje i hemijskog, i nuklearnog zagađenja, i čestica osiromašenog uranijuma, sve je to nešto što može da pogodi nekog ko je hiljadama kilometara udaljen od mesta gde se vode ratna dejstva“.
Kritično na Kosovu i Metohiji
Profesorka Grujičić se osvrnula i na situaciju sa zdravstvenim sistemom Srbije na teritoriji Kosova i Metohije gde se zdravstvene ustanove žale na nedostatak lekova i medicinskog materijala.
„Mislim da je sada tamo jedan od najkritičnijih trenutaka, ako ne računamo 1999. i pogrom 2004. Kancelarija za KiM i Ministarstvo zdravlja rade zajedno da pronađemo rešenja da se naše ustanove snabdeju lekovima na način kako je to moguće. Sad više to nije pitanje politike, sad je pitanje da li će bilo kakva zdravstvena usluga dole da se dobije, i u domovina zdravlja i u bolnicama. S druge strane, ne treba zaboraviti da naše usluge koriste i Albanci i to je u redu. Ne smemo dozvoliti da bolestan čovek ne dobije pomoć bilo kojoj naciji da pripada. Mora postojati nekakva granica i u tim političkim postupanjima. A ta granica je zdravlje ljudi“, kaže naša sagovornica, koja je uverena i da zapadni predstavnici vide da situacija postaje dramatična.