Žmurke na 4.000 metara: Kako je petogodišnji Srbin osvojio vrh Afrike /video/

Dok ceo svet bruji o njegovom neverovatnom podvigu, Ognjen jede ostatke torte u obliku Kilimandžara sa kojom je majka Katarina njega i oca dočekala po povratku kući.

Tata Zoran svestan je da mnogi misle da je odlazak na 5.895 metara bio rizičan, ali on je siguran da je Ognjen odlično podneo uspon. Živković je lekar, zadužen za brigu o zdravlju nemačke vojske, carinika i vatrogasaca, tako ima više slobodnog vremena, nego kada je radio na klinici, pa se može posvetiti planinarenju, kojim se bavi od kad zna za sebe. U taj čarobni svet, ušao je i njegov sin.

"Od treće godine sam ga uveo u svet planinarenja, išao je svuda po Bavarskoj šumi i Bajernu, Austriji i Južnom Tirolu u Italiji, gde su vrhovi i preko 3.000 metara. Intenzivno smo radili s njim, videli smo da on to voli, da on to može. Nikada se nije žalio na umor, motivacija su mu bili naši inspirativni razgovori. Što se tiče fizičkih predispozicija, da, on jeste izuzetan".

Tata Zoran dodaje da nisu bili sami tokom priprema, uradili su sve što treba, upoznali se i sa fatalnim greškama na Kilimandžaru, konsultovali profesionalce i što je najvažnije, iznajmili opremu za veštačku aklimatizaciju u kućnim uslovima, tako su se prilagođavali uslovima visoke nadmorske visine, da ne bi dobili visinsku bolest.

"Parcijalni pritisak kiseonika na tim visinama, na Kilimandžaru, na visini od 5.500 metara, je upola manji nego što je na nivou mora. To je onaj pritisak kiseonika koji vam sam vazduh upumpava u pluća, pošto je upola manji, gore nema tog pritiska da vam upumpa kiseonik, morate da se borite za njega. Morate da budete i predodređeni da trpite velike nadmorske visine".

Ogi i tata tokom priprema noću su spavali na simuliranim visinama, preko dana imali fizički naporne treninge sa maskom na licu, a radili su i takozvanu pasivnu aklimatizaciju, bili na 5 hiljada metara dok gledaju filmove, crtaće ili dok crtaju.

Stigli su u Afriku, a već sledećeg dana je krenuo uspon sa dramatičnim početkom. Iako je dečak pre godinu dana dobio dozvolu vlasti Tanzanije da može da se penje na Kilimandžaro, morao je da čeka specijalnu dozvolu Nacionalnog parka, ekspedicija je izgubila dosta vremena .

"Ognjen se probijao sa zakašnjenjem od četiri sata za ostalim ekspedicijama kroz noć, kroz džunglu, kroz jaku kišu. U pomoć su nam stigla dva snažna momka iz naše ekspedicije, koji su pomogli da sigurno i bezbedno stigne u kamp. U ekspediciji je bilo 14 ljudi, uz Ognjena i mene. Tim je bio podeljen u dve grupe, prva je išla ispred nas i gradila kampove, obezbedila nam sigurno prenoćište".

Ovaj planinar dodaje da je prvi tim spremao i hranu, Ognjen je imao i svog konobara, improvizovani toalet. I ostatak ekipe koji je bio sa junacima ove priče, davao je tehničku podršku. Vođa Musa Sari, instrukcije oko izbora opreme, on je određivao pauze i vreme kada planinari mogu međusobno da razgovaraju, jer trebalo je čuvati snagu za vrh.

Zoran dodaje da je dete odlično podnelo uspon, jer je svaki član ekipe o njemu brinuo kao o malo vode na dlanu. Kaže da je Musa uvek bio na 20 centimetara od Ogija.

"Uz to, sve vreme su merili puls specijalnim oksimetrom, merili smo i saturaciju. Bio je tu i Vilson, jedan od najiskusnijih, kome je ovo bio 46. put da stoji na vrhu Kilimandžara. Prosto neverovatno, ali je svaki član tima ovo shvatio kao ličnu misiju, imperativ pobede. Ako bi Ognjen to osvojio, ne samo da bi ih proslavio, to je dobar odziv za buduće ekspedicije, to znači da su stručni, dobri, da je sa njima svaki uspeh moguć".

Ognjen je usput učio članove ekspedicije srpski, igrao se, svi su bili tu da bi mu mu podigli motivaciju. Ni jednom se nije požalio na umor, planski i kroz igru stigao je do vrha.

"A gore, sumnjam da je bio toliko svestan kao što smo mi toga bili svesni, jer na toj visini, pri tom parcijalnom pritisku kiseonika, ne možete dobro da razmišljate. Utisci vas stižu kad siđete dole i rastu", kaže Živković.

Dodaje da su, kada je Ognjen dosegao sam vrh, napravili nekoliko fotografija i snimak, da bi dokumentovali ovaj neverovatan uspeh, Zatim su dete bezbedno spustili.

"Tada smo počeli da pričamo o vrhu, pitali smo ga gde je bio, da li je srećan. Sve nam je potvrdio i kada smo se vratili, u našem domu u Nemačkoj. Majka mu je napravila tortu u obliku Kilimandžara, on je pokazao taj najviši vrh, Uhuru na kome je bio. Gledao je svoje impresivne fotografije, na kojima se smejao. Mislim da u ovom jeste svestan gde je bio, ali, šta je uradio, mislim da će to doći tek sa godinama".

Ognjenov veliki podvig, njegov svetski rekord, neće ući u Ginisovu knjigu rekorda, jer ona važi za uzrast od 16 godina, jer se ljudi često izlažu riziku da bi bili upisani. Svakako će biti zabeležen kao najmlađe dete koje se popelo na Kilimandžaro.

Na kraju razgovora za Sputnjik njegov otac dodaje da najveću zahvalnost duguje komšijama u Nemačkoj, ljudima koji su im dali podršku i ulili samopouzdanje. A posebnu su dobili od velikih prijatelja Srba iz Švedske, čuvenog hevi metal benda "Sabaton".

"Poslali su nam odgovarajuću opremu, to je bend koji je opevao herojstvo srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, opevao je i Milunku Savić, "Lejdi of d dark" se zove pesma. Oni su tako jako, inspirativno delovali, dali su nam nadljudsku snagu. Uz njihove pesme, mi smo sa srpskom zastavom hrabro koračali da ostvarimo ono što smo ostvarili", kaže otac i dodaje da je Ognjen simbole Srbije nosio sa ponosom.