Ipak, u ne previše dalekoj budućnosti, napreci u medicinskoj tehnologiji mogli bi veoma realno da pruže priliku da se vreme vrati unazad i možda se na kraju čak i potpuno zaustavi.
Žoao Pedro de Magaljaes, profesor molekularne biogerontologije na Institutu za upalu i starenje Univerziteta u Birmingemu u Engleskoj, ima zanimljivu teoriju.
Proučavajući genome dugovečnih životinja poput glavatih kitova i golog krtičnjaka, zaključio je – eliminišući starenje na ćelijskom nivou – da je moguće da ljudi žive hiljadama godina, možda čak i do 20.000 godina.
No, postoji jedna kvaka – takav podvig zahtevao bi da naučnici reprogramiraju naše ćelije, a to je trenutno nemoguće s današnjom tehnologijom.
„Zapravo sam pre nekoliko godina napravio neke proračune i saznao da bismo lečenjem ljudskog starenja mogli da živimo više od 1.000 godina”, kaže de Magaljaes i nastavlja:
„Maksimalno trajanje života, osim nesreća i nasilne smrti, moglo bi da bude čak 20.000 godina. To možda zvuči mnogo, ali neke vrste već mogu da žive stotinama godina – u nekim slučajevima čak i hiljadama“.
Žudnja za besmrtnošću
Želja ljudi za besmrtnošću ima duboke korene u ljudskoj psihologiji, kulturi i istoriji. To je pitanje koje seže unatrag hiljadama godina i ima različite aspekte, kako filozofske, tako i naučne.
Postoji više kulturnih i filozofskih aspekata
Smrt je neizbežna i nepoznata, a mnogi ljudi osećaju strah prema njoj. Težnja za besmrtnošću može proizaći iz potrebe da se prevlada taj strah.
Isto tako, ljudi često traže dublje značenje i svrhu u svom životu. Besmrtnost se može percipirati kao način da se produži prilika za postizanje životnih ciljeva i ispunjenje.
Na kraju, mnoge kulture imaju mitove i priče o besmrtnosti ili dugovečnosti. Ti mitovi mogu da utiču na ljudske težnje i želje.
Naučni aspekti
Kroz istoriju, naučnici su napravili značajne korake u produženju ljudskog života kroz medicinske tretmane i poboljšane životne uslove.
Naučnici proučavaju proces starenja i traže načine kako ga usporiti ili čak zaustaviti. Takva istraživanja mogu dovesti do produženja trajanja života i boljeg zdravlja u starijoj dobi.
Takođe, napredak u biotehnologiji, genetici i regenerativnoj medicini otvara mogućnosti za intervencije na ćelijskom nivou, a koje bi mogle da produže životni vek.
Teorije o kloniranju i presađivanju organa otvaraju mogućnost za stvaranje zamenskih tela ili organa kako bi se produžio život.
Uprkos napretku u nauci, postizanje besmrtnosti i dalje je izazovno i kompleksno pitanje. Većina naučnika se slaže da je „potpuna besmrtnost“, odnosno beskrajni život, vrlo neverovatan, a možda i nedostižan cilj.
Međutim, istraživanje procesa starenja i razvoj tehnologija koje produžavaju zdrav životni vek ostaje aktivno područje naučnog interesa.