U grupu od 28 mladih koji su se 13. avgusta 2003. godine kupali u reci Bistrici, nedaleko od centra sela, ispaljeno je 87 metaka, pokazala je istraga Unmika, odmah posle zločina.
Tada su ubijeni 12-godišnji Pantelija Dakić i 18-godišnji Ivan Jovović, a teško ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Dve decenije od ubistva Dakića i Jovovića, imena ubica su i dalje nepoznata, a Euleks je zatvorio istragu zbog navodnog nedostatka dokaza. Unmik i Kosovska policija su tada saslušali preko 70 svedoka i pretresli više od 100 kuća, obećana je čak i nagrada od milion evra za informacije o ubici ili više njih, ali krivci nikada nisu pronađeni, da bi Euleks 2010., a prištinsko pravosuđe 2015. godine, zatvorili istragu.
Jedan od najtužnijih dana za srpski narod na KiM
Miloš Terzić iz Kancelarije za KiM rekao je da je taj avgustovski dan jedan od najtužnijih i najnesrećnijih dana za srpski narod na Kosovu i Metohiji ikad, prenosi Tanjug.
"Tog dana, pucali su na srpsku decu i udarili na ono što nam je i kao ljudima i kao narodu najvrednije i gde smo najosetljiviji. Pucali su na decu i u tom trenutku to nije bio samo pucanj na decu, već i pucanj na čitavu Srbiju. I danas, posle 20 godina od tog monstruoznog čina, srpska deca na Kosovu i Metohiji žive, nažalost, i dalje u strahu, u izolaciji, u neizvesnosti", rekao je Terzić.
Podsetio je da su i ove godine albanski teroristi pokušali u Štrpcu da ubiju srpsku decu, i to na Badnji dan.
"Jedina krivica Ivanova i Pantova 2003. godine jeste to što su želeli da nose srpsko ime i prezime ponosno ovde u Metohiji i da zajedno sa svojim roditeljima, ne želeći nikome zlo, ostanu i opstanu na svojim vekovnim ognjištima. Republika Srbija se klanja senima naše prerano pokošene mladosti u Metohiji i zaista je važno da Republika Srbija nikada više ne bude slaba, kako se nikada ovako nešto u budućnosti ne bi ponovilo. Vlada Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju će uvek biti uz naš narod u Metohiji i ovaj zločin će ostati upamćen kao jedna od najvećih mrlja za međunarodnu zajednicu koja nije uspela ili nije htela da ispuni ono što im je dato Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", rekao je on.
Vladika Ilarion: Od Gospoda očekujemo sud
Vladika Ilarion je rekao da se danas molimo Bogu da se nađe onaj koji je počinio ovaj zločin i "kome ruka nije zadrhtala kada je pucao na decu".
"Rak rana je kada kriješ ubicu u svom domu. To truje društvo to truje naše odnose. Ne traži se nikakva naplata, nikakva kazna, mi hrišćani očekujemo od Gospoda sud. Za ovaj svet je dobro da ono što je zlo isteramo na čistac. Da se pomolimo Bogu da i to dođe na videlo", rekao je vladika.
Milisav Dakić, otac ubijenog Pantelije je kazao da ne zna da li će išta biti preduzeto, ne samo kada je ovo ubistvo u pitanju, već i sva druga na KiM.
"Apelovao bih na sve organizacije, strukture, da se uključe. Za mene je osećaj isti kao i onog dana, i trajaće dok mi traje duša. Ne očekujem da se istaga nastavi. Nas niko ne obaveštava, jedino vi novinari kada dođete. Za nas bi značilo da se otkrije ko je ubica. Zamislite ubica mog deteta šeta, možda mi se smeje. Bio bih najsrećniji kada bi moglo da se sazna i sve okonča", rekao je on.
Ugrenović: Ivana i Panta ću uvek spominjati
Đorđe Ugrenović koji je preživeo masakr i bio teško ranjen poručio je da je to bio veliki zločin i veliki udarac za sve u Goraždevcu.
"Sećam se, kao i tog dana. Išli smo da se kupamo...nevina deca. Velike su vrućine bile i to je jedino mesto gde smo mogli da se rashladimo. Bilo je mnogo dece, stotinak, možda i više, svi smo bili tamo i odjednom se desila rafalna paljba koja je pokosila Ivana i Panta, i nas. Nažalost, oni nisu uspeli da prežive. Mnogo je teško. Ovde sam osnovao porodicu i planiram da ostanem. Imam četvoro dece i živeću i trudiću se da Ivana i Panta uvek spominjem i da oni budu uvek sa nama", kazao je Ugrenović.
Ubistvo dece u Goraždevcu je jedan od najvećih zločina od dolaska međunarodne mirovne misije na Kosovo i Metohiju.
Goraždevac je najveće srpsko selo u Metohiji, ali je posle 1999. godine i ovog ubistva, od 3.000 Srba, u njemu ostalo još njih oko 750.