Osamdesetčevorogodišnji Japanac objasnio je kako je sa porodicom preživeo ovu tragediju, kada je imao šest godina.
„Govorili su da preživeli verovatno imaju neku zaraznu bolest i da nas treba izolovati. To se desilo zato što nije bilo apsolutno nikakvih informacija, jer su SAD zabranile da se priča o atomskoj bombi“, ispričao je Jamašita na predstavljanju knjige „Hibakuša: Svedočanstvo Jasuakija Jamašite“ u Meksiko Sitiju.
Japanski lekari počeli su da sprovode istraživanja, ali kada su došli Amerikanci, zaplenili su sva istraživanja, dodao je on.
„Zbog toga ljudi nisu shvatali zašto su počeli da nas diskriminišu“, rekao je on.
On je istakao je da su oni odbacivani na profesionalnom i ličnom planu i sprečavani da zasnivaju porodicu.
„Smejali su mi se, ali moj slučaj nije bio jedini. Mnoge žene su napustile Hirošimu i Nagasaki da bi se udale i rodile decu, ali čim su svi saznali odakle su, usledio bi razvod... Iz tog razloga među muškarcima i ženama je bilo mnogo samoubistava“, istakao je Jamašita, koji je emigrirao u Meksiko 1968. godine.
„Tamo je i dalje bilo puno leševa. (Od zgrada) ništa nije ostalo, sve je bilo spaljeno i uništeno. To je bilo potpuno crno mesto. Morali smo da se probijamo kroz ruševine. Ali nije bilo ni hrane i vratili smo se kući kako bismo obnovili normalan život... Ne postoji prava reč koja može da opiše koliko je strašno bilo (razaranje u Nagasakiju)“, ocenio je Jamašita.
„Sećanja su mi isplivavala. Bilo mi je mnogo teško kada sam govorio, ali sam uspeo da završim svoj govor. U isto vreme počeo sam da osećam da se taj (bol) koji sam čuvao skoro 50 godina smanjivao. Osećao sam olakšanje. Rekao sam: Ovo je moja terapija. Moram da govorim. Ceo svet treba da shvati šta se dogodilo u Hirošimi i Nagasakiju. Kada se ukaže prilika, kada me pozovu, pričam o svom iskustvu“, rekao je Jamašita.
Jamašita je bio dete kada je atomska bomba od plutonijuma 239 bačena na teritoriju Nagasakija.
Nekoliko dana pre ove tragedije napadnuta je luka Nagasaki, pa su stanovnici živeli u strahu šta bi moglo da se desi narednih nedelja.
Jamašita je tog 9. avgusta 1945. planirao da se igra na planini sa svojim prijateljima, ali je odlučio da ostane kod kuće i to mu je spasilo život, pošto su njegovi drugovi umrli od posledica povreda nanetih atomskom bombom.