„Čekamo 21. avgust. Nadam se da će se održati precizno sletanje na Mesec“, rekao je generalni direktor „Roskosmosa“ Jurij Borisov obraćajući se nakon lansiranja.
Raketa „Sojuz 2.1b“ je lansirana sa kosmodroma „Vostočni“ u 2.11 časova po moskovskom vremenu.
Nakon devet minuta gornji stepen rakete „Fregat“ sa međuplanetarnom stanicom „Luna-25“ odvojio se od trećeg stepena rakete i izašao na orbitu oko Zemlje.
„Luna-25“ će biti prva stanica koja će izvršiti sletanje u rejonu Južnog pola Meseca koji ima veoma složen reljef. Prethodne stanice su sletale u ekvatorijalne zone. Glavni cilj stanice je istraživanje mesečevog tla na prisustvo leda.
Druga faza, nakon odvajanja gornjeg stepena rakete od stanice, „Luna 25“ će preleteti do prirodnog satelita Zemlje, koji će trajati oko pet dana. Planirane su dve korekcije maršrute leta stanice: prva 1,5 dana nakon starta, druga dan pre izlaska na orbitu oko Meseca.
Kada stanica počne da koči počeće treća faza - let oko Meseca po kružnoj okolopolarnoj orbiti visine 100 kilometara, koja će trajati tri dana.
U četvrtoj fazi će „Luna-25“ preći na eliptičnu orbitu za sletanje sa minimalnom visinom od 18 kilometara. Na kraju, nakon obavljanja proračuna, trebalo bi da dođe do sletanja u blizini Južnog pola Meseca, koje bi trebalo da se dogodi 21. avgusta.
Procenjeno je da će stanica „Luna-25“ biti aktivna godinu dana.
Borisov je najavio da će automatsku stanicu „Luna 26“ lansirati 2027. godine, „Luna 27“ – 2028. godine i „Luna 28“ posle 2030. godine.
Ovo je prva misija na Mesec u istoriji savremene Rusije. Prethodna, sovjetska stanica „Luna 24“, poslata je 1976. godine. Tada je na Zemlju doneto oko 170 grama lunarnog tla.
Tri faze lunarnog programa
Rusija je lunarni program utvrdila 2018. godine i on ima tri faze: „Izlaz“, „Predstraža“ i „Baza“.
Prva faza podrazumeva izgradnju osnovnog modula stanice blizu Meseca, testiranje perspektivnog broda „Orao“ sa posadom i bespilotne letelice. U isto vreme, planirano je istraživanje satelita automatskim stanicama serije „Luna“ od 2025. do 2028. godine, kao i početak izgradnje super teške rakete „Jenisej“ za letove sa posadom do Meseca, koji su planirani u drugoj fazi.
„Predstraža“ podrazumeva uvežbavanje sredstava za pristup Mesečevoj površini i sletanje kosmonauta na dve nedelje kako bi se rasporedili prvi elementi baze. Druga faza je predviđena za period od 2025. do 2035. godine.
Treća faza ─ „Baza“, koja je planirana za period posle 2035. godine, trebalo bi da bude konačna. Do tada bi trebalo da se završi izgradnja baze na Mesecu i formira naučna infrastruktura u vidu dve opservatorije. Tokom perioda od 2036. do 2040. godine će biti raspoređeni navigacioni aparati oko orbite Meseca kako bi se postavile maršrute tehnike koja je aktivna na površini Meseca.
Treća faza ─ „Baza“, koja je planirana za period posle 2035. godine, trebalo bi da bude konačna. Do tada bi trebalo da se završi izgradnja baze na Mesecu i formira naučna infrastruktura u vidu dve opservatorije. Tokom perioda od 2036. do 2040. godine će biti raspoređeni navigacioni aparati oko orbite Meseca kako bi se postavile maršrute tehnike koja je aktivna na površini Meseca.
Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 12. aprila 2022. godine izjavio da Rusija planira da obnovi lunarni program i lansira interplanetarnu automatsku stanicu „Luna 25“, koja se ranije zvala „Luna glob“.