Julska globalna prosečna temperatura od 16,95 stepeni Celzijusovih bila je za trećinu stepena viša od prethodnog rekorda 2019. godine, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus koja je deo svemirskog programa EU.
U saopštenju se navodi da se globalni temperaturni rekordi obično obaraju za stote ili desete delove stepena, tako da je ovaj rekord izuzetan, preneo je AP.
Zamenica direktora Kopernikusa Samanta Berdžes rekla je da globalno otopljavanje ima katastrofalne posledice za ljude i za planetu, izloženu sve češćim i intenzivnijim ekstremnim događajima.
Dani u julu bili su topliji nego što je ranije zabeleženo već od 2. jula, tako da su Kopernikus i Svetska meteorološka organizacija dali rano saopštenje da je to verovatno najtopliji mesec i pre nego što se završio.
Jul je bio za 1,5 stepeni Celzijusovih topliji u odnosu na predindustrijsko vreme.
Prošli mesec je bio za 0,7 stepeni Celzijusovih topliji od prosečnog jula od 1991. do 2020. godine, saopštio je Kopernikus.
Kako se navodi, svetski okeani su bili za pola stepena topliji nego u prethodnih 30 godina, a severni Atlantik je bio za 1,05 stepeni topliji od proseka.
Objavljeno je da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda sa 15 odsto ispod proseka za ovo doba godine.
Kopernikusovo beleženje temperatura seže do 1940. godine, a temperatura u julu bila je rekordna i u odnosu na evidenciju američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, koja seže do 1850.
Jul je bio najtopliji mesec na Zemlji u poslednjih 10.000 godina, rekao je klimatolog sa Potsdamskog instituta za istraživanje klime u Nemačkoj Stefan Ramstorf, koji nije bio deo tima Kopernikusa.
"Ne bi trebalo da brinemo o julu jer je rekord, već zato što neće dugo biti rekord", upozorila je klimatski naučnik Imperijalnog koledža u Londonu Friderike Oto.