SAD su posle 24. februara 2022. godine Ukrajini poslale 66,2 milijardi dolara vojne, finansijske i humanitarne pomoći, piše „Vašington post“ pozivajući se na zvanične podatke.
List navodi da je takav obim prilično neznatan u odnosu na ukupan američki vojni budžet 1,66 hiljada milijardi dolara i to je impozantna suma u odnosu na to da je Izrael dobio samo 8,6 milijardi dolara, Egipat 3,3 milijarde dolara, a Jordan 2,9 milijardi dolara, dok je Tajvanu krajem jula obećano 300 miliona dolara.
Pritom se SAD nalaze na 12. mestu svih ukrajinskih donatora, koji su kvalifikovani prema udelu njihovog BDP-a koji je činila pomoć. Lideri su baltičke zemlje: Estonija (1,26 odsto), Latvija (1,09 odsto), Litvanija (0,95 odsto), zatim Poljska (0,86 odsto), Slovačka (0,63 odsto) i Danska (0,51 odsto).
Prema rečima eksperta, to je najveći obim podrške koju je Vašington dao drugoj zemlji od preioda Drugog svetskog rata.
Naučni saradnik Instituta Brukings Majkl O'Henlon je izjavio da su to velike cifre. SAD su posle Drugog svetskog rata poslale u 16 evropskih država, u okviru Maršalovog plana, oko 150 milijardi dolara s korekcijom inflacije za tri godine.
„SAD bi mogle večno da sponzorišu Ukrajinu, ali se to može nazvati ekonomski neodrživim i moglo bi biti politički neprihvatljivo“, rekao je ekspert.
U junu je 44 odsto pristalica Republikanske partije ocenilo da je to prekomerna pomoć koja je Ukrajini poslata (plus četiri odsto od januara), što proizilazi iz rezultata ankete „Pev risirč centra“. To je najviša stopa od kraja februara prošle godine. Samo 14 odsto pristalica Demokratske stranke se slaže sa takvim mišljenjem, a među svim Amerikancima sa njim se slaže nešto više od četvrtine, 28 odsto.
Kritika obima podrške pojavljuje se i u govorima nekih kandidata u američkom senatu i predsedničkog kandidata među republikancima. Bivši američki predsednik Donald Tramp je u julu pozvao kongresmene da ne odobravaju vojnu podršku Ukrajini, sve dok FBI, Ministarstvo pravde i Poreska služba SAD ne pokrenu saradnju sa republikancima u istragama o aktuelnom predsedniku Džozefu Bajdenu i njegovom sinu Hanteru.
Osim toga, bivši američki potpredsednik Majk Pens je bio izviždan na događaju u Ajovi zbog isporuka vojne pomoći Ukrajini.
Džozef Bajden je 9. maja prošle godine potpisao zakon o vojnim isporukama Ukrajini po principu „lend-liza“.
„To je istorijski korak. Uveren sam da smo ponovo zajedno pobedili i da ćemo zaštititi demokratiju u Ukrajini i u Evropi, kao i pre 77 godina“, ocenio je tu odluku ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
„Lend-liz“ je program po kome su SAD iznajmljivale ili kreditirale vojnu tehniku i opremu saveznicima tokom Drugog svetskog rata. Od marta 1941. godine do avgusta 1945. godine SAD su saveznicima predale pomoć po „lend-lizu“ u ukupnoj vrednosti od preko 50 milijardi dolara, od kojih je oko 11 milijardi dolara bilo za podršku SSSR-u.
Do sada ovaj program nije aktiviran , jer Kijev dobija pomoć u okviru posebnih punomoćja predsednika. Vašington namerava da pošalje oružje po „lend-lizu“ samo u slučaju prekida dvostranačke podrške pomoći Oružanim snagama Ukrajine, jer ne želi da nametne takve novčane obaveze Ukrajini, saznaje „Politiko“.
Do sada ovaj program nije aktiviran , jer Kijev dobija pomoć u okviru posebnih punomoćja predsednika. Vašington namerava da pošalje oružje po „lend-lizu“ samo u slučaju prekida dvostranačke podrške pomoći Oružanim snagama Ukrajine, jer ne želi da nametne takve novčane obaveze Ukrajini, saznaje „Politiko“.
Ruske vlasti kritikuju američku isporuku oružja Ukrajini i drugim zapadnim zemljama. Kritici je podlegao i „lend-liz“ program. Predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin je ranije tvrdio da se time Kijev gura u dužničku jamu, a za isporuke će platiti mnoge buduće generacije Ukrajinaca.