On je dodao da istorija može da se opet ponovi, a tom ratu Evropa bi bila bojno polje.
„U Hirošimi su održane tradicionalna komemorativne svečanosti, a, nažalost, japanski političari uopšte nisu pomenuli SAD dok se govorilo o napadu na Japan. Istovremeno, u njihovom govoru Rusija je direktno navedena kao glavni faktor rasta nuklearne napetosti”, izjavio je istoričar na svom Jutjub kanalu.
Prema njegovim rečima, nažalost, jedan od ključnih problema je revizija istorije.
„Tužno je to da kada se zaboravi ono osnovno, koje je povezano sa upravo ovakvim najtežim lekcijama iz istorije poput bombardovanja Hirošime i Nagaskija, na kraju bi se to moglo ponoviti”, naglasio je Sivilov.
Istoričar je kazao da zbog toga što se ne sećamo pouka iz istorije, izvučenih iz takvog užasa, to znači da smo na korak od toga da neko ponovo upotrebi nuklearno oružje.
„U Rusiji nesumnjivo govore na tu temu. Ali, potpuno mi je jasno da se ovo pitanje ne razmatra samo u Rusiji, već i u SAD, a oni spremaju plan koji se tiče mogućeg nuklearnog rata protiv Rusije”, ocenio je strunjak.
Sivilov je zaključio da je veliki problem koji većina evropskih političara ne shvata da bojno polje tog nuklearnog rata može biti Evropa.
Prethodno, svi japanski političari koji su govorili na ceremoniji, održanoj u znak sećanja na žrtve bombardovanja Hirošime 1945. godine prećutali su činjenicu da su nuklearnu bombu bacile SAD. Istovremeno, japanski premijer Fumio Kišida i guverner prefekture Hirošima Hidehiko Juzaki pomenuli su Rusiju.
Ceo svet 6. avgusta obeležava Dan Hirošime i Međunarodni dan nuklearnog razoružanja. Na taj dan 1945. godine, Američko ratno vazduhoplovstvo bacilo je nuklearne bombe na japanski grad Hirošimu. Svake godine se taj datum u Hirošimi obeležava komemorativnom ceremonijom.