Lideri EKOVAS-a su 30. jula, nakon vanrednog samita o situaciji u Nigeru, „pozvali na momentalno oslobađanje Bazume i njegovo vraćanje na mesto šefa države, kao i na potpunu obnovu ustavnog poretka“.
„Ako zahtev ne bude ispunjen u roku od nedelju dana, preduzeće se sve neophodne mere za uspostavljanje ustavnog poretka u Nigeru“, ističe se u saopštenju nakon sastanka.
Istovremeno, takve mere mogu uključivati i upotrebu sile: EKOVAS je naveo da bi mogao da pribegne vojnoj intervenciji u situaciji u Nigeru, ali samo kao poslednje sredstvo. Istovremeno, vojni lideri zemalja EKOVAS-a održali su trodnevni sastanak, na kome su napravili konture moguće vojne operacije.
EKOVAS je takođe uveo sankcije koje uključuju zatvaranje granica sa Nigerom, zabranu komercijalnih letova, suspendovanje finansijskih transakcija, zamrzavanje državne imovine i ukidanje pomoći. Konkretno, Nigerija je, u okviru sankcija, najavila prestanak isporuke električne energije Nigeru.
26. jula je objavljeno da se deo pripadnika predsedničke garde Nigera pobunio protiv predsednika Bazume i uklonio ga sa vlasti. Generalštab Oružanih snaga Nigera saopštio je da je vojna komanda podržala pripadnike predsedničke garde. Armijski general Abdurahman Čiani postao je novi lider zemlje.
Mnoge zemlje sveta, posebno SAD, članice EU, Afričke unije i EKOVAS-a, osudile su vojni udar i zahtevaju vraćanje Bazuma na vlast. Savet bezbednosti UN takođe je kritikovao pobunjenike i pozvao na oslobađanje predsednika Nigera. Šef Evropske unije Žozep Borelj osudio je puč i naglasio da EU ne priznaje vojni puč.
Sa svoje strane, potparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva pomno prati dešavanja u Nigeru i da se zalaže za što brže obnavljanje vladavine prava u ovoj afričkoj zemlji. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo na nacionalni dijalog u Nigeru kako bi se obnovio građanski mir u zemlji.
„Delimo zabrinutost koju su u vezi sa situacijom u Nigeru izrazili generalni sekretar UN, Afrička unija, Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike i smatramo da je izuzetno važno sprečiti dalju degradaciju situacije u zemlji“, rekla je portparolka Marija Zaharova.
„Istovremeno, verujemo da pretnja upotrebom sile protiv suverene države neće pomoći u smirivanju tenzija i rešavanju situacije u zemlji“, dodala je ona.
EU, Britanija, Nemačka, Francuska privremeno su prestale da pružaju ekonomsku pomoć Nigeru. Ove zemlje, kao i Španija, najavile su obustavu saradnje sa Nijamejom do vraćanja na vlast Bazume.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će nastavak pomoći SAD Nigeru, u ukupnom iznosu od oko 400 miliona dolara, zavisiti od Bazumovog oslobađanja i obnove demokratije u toj zemlji.
Uprkos takvom međunarodnom pritisku, nova vlast u Nigeru, prema pisanju medija, ne izražava spremnost da vrati vlast Bazumi.
Sa svoje strane, Mali i Burkina Faso su podržali pobunjenike i upozorili druge zemlje da se ne mešaju u unutrašnje stvari Nigera. Štaviše, Mali i Burkina Faso su upozorili da će svaku stranu vojnu intervenciju u Nigeru smatrati objavom rata ovim dvema državama.
Osim toga, neke zemlje, posebno Alžir, s jedne strane, nisu podržale pobunjenike u Nigeru, ali nisu podržale vojne operacije protiv ove zemlje.
U Nigeriji, od koja će, po mišljenju posmatrača, umnogome zavisiti oda li će se EKOVAS odlučiti za vojnu operaciju, postoje, s jedne strane, izjave vlasti o spremnosti za vojnu operaciju, a sa druge strane jedan broj poslanika poziva da se ne žuri sa početkom vojne intervencije i da se pokuša da se pronađe mirno rešenje za krizu u Nigeru.