Kažu da je poljubac univerzalan: koristi ga 90 odsto svetske populacije. To je tačno kada je u pitanju način da se pokaže simpatija, ali ne u kontekstu seksa, tvrde naučnici sa univerziteta iz Nevade i Indijane iz SAD. Nedavno su sproveli opsežnu studiju među 168 naroda širom sveta i otkrili da je među samo 77 naroda uobičajeno da se partneri ljube tokom vođenja ljubavi.
Plemena iz Sahare, amazonskih šuma i Nove Gvineje ne znaju za poljubac kao iskazivanje ljubavi prema partneru, dok je kod naroda autohtonih naroda Arktika suprotan slučaj.
Ne postoji usaglašeno mišljenje ni o evolucionim prednostima ljubljenja. Prema jednoj hipotezi, usne i jezik deluju kao hemijski senzori koji pomažu da se izabere pravi partner. Takođe se pretpostavlja da ljubljenje služi kao sredstvo za postizanje zadovoljstva jer podstiče uzbuđenje i seksualni odnos ili pomaže u uspostavljanju prijateljskih odnosa. Na primer, kod najbližih bonobo šimpanze ljubljenje je povezano sa seksom, dok se kod običnih šimpanzi ljubljenje koristi za uspostavljanje društvenih veza.
Kada je nastao poljubac
U genetskom materijalu koji je izdvojen iz zuba neandertalca koji je proveo u pećini na severu Španije 48.000 godina, naučnici su pronašli DNK bakterije Methanobrevibacter oralis. Taj patogen izaziva zapaljenje desni i kod savremenih ljudi, samo što sada u populaciji cirkuliše druga vrsta. Autori istraživanja ne isključuju mogućnost da su u to vreme oba tipa Homo često ulazili u intimnu vezu i ljubili se.
Poljubac se spominje u pisanim dokumentima koji datiraju iz 2500. godine p.n.e. Sudeći po drevnim zapisima, to je bila uobičajena pojava, zaključili su naučnici iz Kopenhagena i Oksforda. Proučavali su klinaste ploče iz Mesopotamije – sadašnje teritorije Iraka i Sirije. Na jednoj od njih, poznatoj kao Bartonov cilindar, izložen je mit o stvaranju sveta i dva božanstva koja su imala polni odnos. Naime, neki bog je ljubio boginju Ninhursag i ona je začela sedmorke.
U najranijim sumerskim tekstovima poljubac u usta je opisan kao erotski čin, preciziraju istraživači. Razlike se pojavljuju u kasnijim akadskim tekstovima: neki dodiri usana su opisani kao prijateljski, porodični, ritualni (kada se, na primer, ljube stopala), drugi kao erotski.
Nekada se verovalo da je romantični poljubac prvi put opisan u indijskim Vedama oko 1500. godine pre nove ere. Međutim, kako se ispostavilo, on je stariji hiljadu godina i već tada je bio prilično uobičajen.
Naučnici veruju da je poljubac bio nadaleko poznata pojava još od praistorije i da je nastajao mnogo puta nezavisno među različitim narodima. O tome svedoče studije o evoluciji herpes simpleks virusa 1 (HSV-1) u bronzanom dobu. Ovaj patogen se prenosi oralnim kontaktom. Veliki tim evropskih naučnika pokazao je da se jedna od linija HSV-1 brzo proširila svetom zbog seobe naroda i uvođenja navike ljubljenja u lokalne kulture.