Šteta ipak nije zanemarljiva, do jutros je prijavljeno preko 300 intervencija na 300 lokacija, navodi STA.
U Ljubljani nije bilo povređenih, niti poginulih, i nijedna javna ustanova nije poplavljena. Voda iz česme ostaje bezbedna za piće.
Hitna pomoć funkcioniše kako se vreme smiruje. Nekoliko kuća je poplavljeno, a pojedini ljudi morali su da prenoće u hitnom smeštaju u Zalogu na istoku i u Tacenu na severu grada.
Među njima je i 20 turista, koji su ostali u slovenačkoj prestonici zbog prekinutih putnih veza.
Reka Sava nanela je štetu na severu Ljubljane, zbrisavši kajakaške instalacije u Tacenu i poplavila podrume i dnevne sobe, dok su se slični prizori mogli videti na istoku u Sneberju.
Poplave u manjem obimu nego na primer 2010. i 2014. godine, dogodile su se u zapadnim i južnim delovima prestonice, gde je reka Gradaščica u prošlosti pravila pustoš.
Na području Ljubljanskog barja na jugu, koje je tradicionalno najteže pogođeno, uopšte nije bilo značajnih poplava, a stručnjaci i gradonačelnik Zoran Janković saglasni su da su mere zaštite od poplava koje su delimično završene tek nedavno donele velike koristi.
"Mere zaštite od poplava na vodotoku Mali graben i Gradaščici daju rezultate. Naime, poplave su se dogodile samo na deonicama Viča i Kozarja gde mere još nisu završene", rekao je Janković.
Robert Kus, zamenik komandanta ljubljanske jedinice Civilne zaštite, rekao je da bi ovog puta verovatno bilo pogođeno oko 20.000 ljudi, da nije bilo tih mera.
On je podsetio da je u Ljubljani 2010. godine poplavljeno više od 1.000 objekata.