U izjavi za Tanjug, podsetila je da je najveći broj izbeglica zabeležen u Srbiji bio na popisu 1996. godine, kada je registrovano preko 600.000 izbeglica u našoj zemlji.
„Srbija je zemlja sa najvećim brojem integrisanih izbeglica na svetu zato što je više od 400.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH uzelo državljanstvo Srbije“, konstatovala je Stanisavljevićeva.
Što se tiče povratka izbeglica, komesar je rekla da je procena je da se od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ 1995. godine, oko 70.000 ljudi vratilo u Hrvatsku, ali ističe da brojka ne znači mnogo, već da taj povratak mora biti održiv i da lice koje se vrati u određenu sredinu mora biti prihvaćeno.
„Zajednica mora da ga prihvati, mora da ima mogućnost da nađe posao, da se zaposli u određenim strukturama, da deca idu u školu, da ima vrtiće. U većini sredina gde su se vraćale srpske izbeglice to nije bilo omogućeno. Pre desetak godina UNHCR je radio veliko istraživanje kada je u pitanju status povratničkih porodica i ispostavilo se da je samo 38 odsto povrataka bilo održivo“, naglasila je ona.
Ona je istakla da Komesarijat za izbeglice i migracije aktivno pomaže izbegličke porodice koje su odlučile da se vrate, tako što im omogućava prevoz stvari do mesta u koja žele da se vrate, ali im i obezbeđuje ono što im je potrebno tamo kako bi mogli da započnu život tamo, a to su paketi bele tehnike, setveni materijal, mehanizacija ukoliko se bave poljoprivredom.
Pitanje povratka - političko pitanje
„Čak 400 porodica godišnje pomognemo na taj način, ali mi to radimo iz Srbije. Pitanje povratka je apsolutno političko pitanje. Mora da bude takva sredina da bi se povratničke porodice osećale bezbedno, ali da bi i imale uslove za život tamo“, poručila je Stanisavljevićeva.
Govoreći o izbeglicama koje su u Srbiji, a koje još uvek nemaju krov nad glavom, komesarka je istakla da je prošle godine prvi put, u saradnji sa lokalnim samoupravama i poverenicima za izbeglice, kojih u Srbiji ima 168, rađeno anketiranje koliko je još ostalo stambeno nezbrinutih porodica.
„To je 8.900 porodica i najveći broj njih se nalazi u Beogradu i Novom Sadu. Mi smo započeli aktivnosti sa tim gradovima, u pronalaženju novih lokacija za građenje novih stambenih jedinica, jer najveći broj tih porodica prilikom anketiranja se izjasnio da želi stambene jedinice. Ima i onih koji žele kuće sa okućnicom, a porodice koje imaju kuće koje nisu uslovne za život dobijaju pakete građevinskog materijala“, navela je Stanisavljevićeva.
Ističe da Srbija aktivno radi na tome da pruži podršku i pomoć svim izbeglim licima.
„U proteklom periodu, mi smo stambeno pomogli preko 20.700 porodica, a više od 18.500 smo ekonomski osnažili. To znači da su dobili pomoć kroz grantove za dohodovne aktivnosti, pomoć u setvenom materijalu, pomoć u alatima i sve ono što im je potrebno da bi imali šta da rade i od čega da žive“, navela je komesar za izbeglice.
Dodaje da je samo protekle godine stambeno zbrinuto 558 porodica, da je uručeno 339 stambenih jedinica, kupljeno 15 montažnih kuća, 25 seoskih domaćinstava i dodeljeno 120 paketa građevinskog materijala.
Pored toga, naglašava Stanisavljevićeva, pre dva meseca je uručeno 111 ugovora lokalnim samoupravama u podršci u stambenom zbrinjavanju izbegličkih porodica.
„Tu su obezbeđena sredstva za kupovinu dodatnih 195 kuća i dodela još 134 paketa građevinskog materijala. Ukupna vrednost te pomoći koja je data tokom juna je 400 miliona dinara. Nastavićemo sa daljim aktivnosti koje se tiču stambene podrške, jer kada pričate o izbeglim licima, to su lica koja su napustila sve što su tamo imala, pobegla od progona, došla bez apsolutno ičega u Srbiju i njima je najvažniji krov nad glavom“, rekla je Stanisavljevićeva.
Dodala je da se do kraja godine očekuju novi javni pozivi kada je u pitanju stambena podrška i ekonomsko osnaživanje izbegličkih porodica.