Titanik je krenuo iz Sautemptona ka Njujorku 10. aprila 1912. godine, a četiri dana kasnije tada najveći putnički broj udario je u ledeni breg i potonuo.
Do čamca za spasavanje nisu uspeli da dođu svi putnici, a na kraju je nesreću preživelo 712 ljudi, od kojih je jednu od najverovatnijih priča imao Ričard Noris Vilijams.
Mladi teniser sa svojim ocem Čarlosm Dvejnom odlučio je da iz rodne Ženeve krene put Pensilvanije, a Titanikom je trebalo da pređu jedan deo puta. Ričard je bio persepktivan teniser koji je želeo da pre studija na Harvardu odigra nekoliko turnira u Sjedinjenim Američkim Državama, a godinu dana ranije osvojio je turnir u Švajcarskoj i skrenuo pažnju na svoj talenat.
Kada je Titanik udario u ledeni breg i počeo da tone, Ričard Vilijams postao je heroj. Krenuo je da napušta kabinu sa ocen kada je ugledao člana posade kako pokušava da oslobodi kabinu u kojoj je ostalo putnika. Mladi Ričard razvalio je vrata uprkos pretnjama posade da će ga prijaviti zbog nanošenja štete.
Vilijams je lutao brodom, a onda je prisustvovao strašnoj sceni stradanja svog oca koji je bio na jednoj odlomljenoj polovini broda. Borva za život mladog tenisera počela je kada ga je talas bacio u okean, a on uspeo da dopliva do čamca.
Međutim, Ričard nije odmah uspeo da uđe u čamac, dugo vremena proveo je ledenoj vodi od koje je dobio promrzline na nogama koje su ga životno ugrozile.
Kada se domogao kopna, Vilijamsu je rečeno da ukoliko želi da preživi mora da amputira obe noge. Ričard je bio mlad, živeo je san o tome da će postati uspešan teniser i odbio je da posluša lekara.
Upornim i hrabrim trudom, radom i vežabnjem Vilijams je uspeo da se oporavi, a čudo je tek usledilo. Samo nekoliko meseci kasnije iste godine Ričard Noris Vilijams osvojio je Us Open u konkurenciji miks dubla sa Meri Braun. Dve godine kasnije postao je šampion US Opena i u muškom dublu sa Morisom Meklolinom.
Na Titaniku je bio i Karl Ber, još jedan teniser koji je uspeo da se spase. Vilijams i Bar zajedno su osvojili čuvenu salataru u Dejvis kupu.
Uz Grend slem titule, Vilijams je mogao da se pohvali i time što je bio treći reket sveta, a verovatno bi postigao i veće rezultate da se nije dogodio rat.
Već 1914. godine njegova karijera je prekinuta sa početkom Prvog svetskog rata u kome je učestvovao, a zbog svojih zasluga u vojsci Sjedinjenih Američkih Država dobio je orden Ratni krst kao i medalju Legije časti.