Algoritam poznat kao HelioLinc3D, koji su delimično razvili istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu, još uvek je u fazi testiranja. „Potencijalno opasan“ asteroid, nazvan 2022 SF289, bio je dugačak više od 180 metara i otkriven je tokom testiranja algoritma na Havajima. Naučnici su uspeli da potvrde da asteroid "ne predstavlja nikakav rizik za Zemlju u doglednoj budućnosti".
Algoritam će se u nekom trenutku koristiti u opservatoriji Vera C. Rubin, na geodetskom teleskopu koji se gradi u Čileu. Opservatorija će imati više ciljeva, uključujući ispitivanje tamne energije i tamne materije i mapiranje Mlečnog puta, a očekuje se da će početi sa radom početkom 2025. godine, navodi se u saopštenju Univerziteta.
Očekuje se da će opservatorija "dramatično povećati stopu otkrivanja" objekata poput asteroida. Opservatorija će samo trebati da pogleda tačke na noćnom nebu dva puta u toku noći, umesto četiri puta koliko je potrebno za teleskope, što je napredak koji znači da može „skenirati nebo vrlo brzo“.
Međutim, ova nova brzina značila je da su istraživači morali da stvore novu vrstu algoritma za otkrivanje. Tu do izražaja dolazi HelioLinc3D, algoritam koji može da pronađe asteroide u Rubinovom skupu podataka. U jednom od tih skupova podataka algoritam je otkrio "potencijalno opasan" asteroid 2022 SF289. Asteroid je primećen više puta tokom različih noći pomoću starije tehnologije, ali pošto nikada nije viđen četiri puta u jednoj noći, nije mogao biti pravilno identifikovan. Kombinujući više posmatranja, algoritam je došao do otkrića, prenosi Si-Bi-Es-njuz.
Dodatne analize su potvrdile ovaj nalaz i otkrile da se asteroid nalazi na udaljenosti od 140.000 milja od Zemljine orbite, odnosno bliže od Meseca.
„Ovo je samo mali deo onoga što se može očekivati sa Rubin opservatorijom za manje od dve godine, kada će HelioLinc3D svake večeri otkrivati ovakav objekat“, rekao je naučnik Mario Jurić, direktor DiRAC instituta, profesor astronomije na Univerzitet u Vašingtonu i vođa tima koji stoji iza HelioLinc3D.
„Ali šire gledano, to je pregled nadolazeće ere astronomije sa velikim brojem podataka. Od HelioLinc3D do kodova potpomognutih veštačkom inteligencijom, sledeća decenija otkrića biće priča o napretku algoritama koliko i novih, velikih teleskopa“.