„Prelazne vlade Burkine Faso i Malija... upozoravaju da će svaka vojna intervencija protiv Nigera predstavljati objavu rata Burkini Faso i Maliju“, navodi se u saopštenju.
Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona nazvala je lažnim navode da Pariz planira da vojno interveniše u Nigeru. Ona je istakla da "bezbednost francuskih građana" ostaje prioritet Pariza. Istovremeno, ministarka smatra da je povratak na vlast predsednika Mohameda Bazuma „moguć” i „neophodan”.
U međuvremenu, Gvineja je prva država koja se oglasila u znak podrške novim vlastima u Nigeru, rekavši da od njih očekuje garancije stabilnosti i harmonije u zemlji.
„Nacionalni komitet za koheziju i razvoj – Gvinejske vojne vlasti uveren je da će nove vlasti učiniti sve kako bi se garantovala stabilnost i harmonija u Nigeru i subregionu“, saopštila je kancelarija predsednika Gvineje na Tviteru.
Kako javlja Si-En-En, Sjedinjene Američke Države su, usred političke nestabilnosti u Nigeru, naredile povlačenje svojih snaga u vojnu bazu koja se nalazi u blizini grada Agadeza, na severu Nigera. Istovremeno, kako napominje izvor, SAD još nisu odlučile da li će događaje u toj afričkoj zemlji smatrati državnim udarom, jer će to za sobom povući potrebu za smanjenjem finansijske i vojne pomoći Nigeru. To, pak, može imati ozbiljne posledice u kontekstu borbe protiv terorizma i održavanja stabilnosti u regionu, napominje televizija.
Pobunjenici u Nigeru su 26. jula objavili da smenjuju Muhameda Bazuma sa mesta predsednika zemlje, zatvaranju granica, uvođenje policijskog časa, suspenziju ustava i zabranu političkog delovanja partija. Oni su 28. jula saopštili da je šef države postao general Abduraman Tijani. Tokom puča on je predvodio predsedničku gardu, čije su jedinice pritvorile i nastavljaju da drže Bazuma. U Bazumovom kabinetu prvo su tvrdili da vojska nije podržala pobunjenike, ali je kasnije komanda Oružanih snaga izjavila o svojoj solidarnosti sa njima.
U međuvremenu, Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike (EKOVAS, obuhvata 15 zemalja regiona) zatražila je od učesnika vojnog puča u Nigeru da u roku od nedelju dana oslobode predsednika Mohameda Bazuma i vrate zemlju u ustavne okvire, zapretivši vojnom intervencijom.