Ali zato, u progresivnom Sarajevu, okrenutom evroatlanskim integracijama i svim EU vrednostima, izbacuju se sa fakulteta dve Srpkinje, državljanke Bosne i Hercegovine, samo zato što su na društvenim mrežama podigle tri prsta i okačile sliku generala Ratka Mladića.
Moderno Sarajevo i primitivni Beograd
U „primitivnoj“ Srbiji, bez ikakvih posledica deluju nevladine organizacije, stranke, profesori univerziteta koji potpuno slobodno, na „svojim“ medijima iskazuju čak i protivustavne stavove ne priznajući ni granice Srbije ni legitimno postojanje Republike Srpske.
Za to vreme, u modernom Sarajevu koga Banjaluka koči i sprečava da se ubzano integriše u politički Zapad, najbolje studentkinje Valetninu Vujičić i Slađanu Todić, strahovitom hajkom isteruju iz fakulteta i iz grada jer su izbacile, čak ne ni stav, već emociju.
Savremena Hrvatska i zaostala Srbija
U savremenoj Hrvatskoj, članici NATO i Evropske unije, koja je, dakle, ispunila sve zapadne standarde i baštini sve njihove vrednosti, prošle nedelje su zabranjeni svi koncerti srpskih pevača i muzičara na festivalu „Ostrvo ljubavi“ (!?) u kaštelanskom zalivu Barbarinac.
U isto vreme, u „zaostalom“ Beogradu, stvorio se ogroman red ispred Doma omladine i tokom 12 časova prodate su sve karte za koncert Dina Merlina koji je zakazan čak za novembar u Areni (kapacitet, oko 20.000 ljudi), pa je morao da se nađe još jedan termin za reprizu (u međuvremenu je rasprodat i drugi i zakazan treći koncert...).
I dok u „tolerantnoj“ Hrvatskoj, pod jezivim pritiskom veterana iz „Domovinskog pokreta“ i raznih branitelja, otkazuju nastupe svih koji dolaze iz Srbije, u „šovinističkom i ekstremističkom“ Beogradu raduju se koncertu Merlina, bez obzira na njegove ratnohučkačke i antisrpske stavove koje je sipao devedestih godina.
Lekcija iz NATO Crne Gore
U Crnoj Gori, NATO članici, američki zvaničnici javno i bez srama, u skladu sa evroatlanskim vrednostima, saopštavaju da koalicija koja predstavlja Srbe nije partner koga žele da vide u Vladi.
U dekadentnoj i regresivnoj Srbiji, koja ne ume dobrovoljno da klekne pred NATO dugim cevima, niko sa strane ne može da određuje ni koja stranka može u vlast, a koja ne sme, a kamoli da zabranjuju predstavnike čitavih naroda da uđu u parlament ili vladu.
Ali, jednog dana...
Možda Srbija ne ispunjava standarde civilizovanog sveta, ali sigurno nikad neće izbacivati studente koji misle drugačije od većine.
Možda neće ispuniti NATO kriterijume, ali će u Beogradu uvek postojati duh, ne kasabe već metropole i tu će svako moći da peva, bez obzira kakve političke stavove ima.
Možda Srbija nije najposlušnija na putu ka EU, ali se bar ne može stideti svog odnosa prema drugim narodima i drugačijim pogledima na politiku, istoriju, budućnost.
A jednog dana, ako se okrenemo ka Zapadu, bićemo i mi nagrađeni tako što ćemo slobodno moći da budemo šovinisti koji proganjaju i zabranjuju svakog ko drugačije misli.
Ako odustanemo od Kosova, ako „priznamo“ da je Republika Srpska genocidna i ako okrenemo leđa Rusiji, dozvoliće NATO i nama da maltretiramo sve oko sebe.