Afrička kuga svinja (AKS) ponovo hara našim oborima. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, bolest je potvrđena u 1068 gazdinstava na teritoriji čak 32 opštine od koje su uginule 782 svinje, a 17.888 je, kako to kažu veterinari, neškodljivo uklonjeno, odnosno eutanazirano.
„Problem sa ovom infekcijom svinja je što prouzrokuje veliki mortalitet, što nemamo alata da se adekvatno borimo protiv nje. Ne postoji trenutno vakcina koja je u mogućnosti da adekvatno suzbije, odnosno spreči širenje virusa,“ kaže za Sputnjik virusolog novosadskog Naučnog instituta za veterinarstvo dr Tamaš Petrović.
Rade u dve smene
Zato je, kako ističe, jedina borba protiv te virusne infekcije preduzimanje maksimalnih biosigurnosnih mera da bi se proizvodnja svinja zaštitila od unosa ovakvih infekcija. A kada se ona unese, jedina mogućnost sprečavanja daljeg širenje je takozvano neškodljivo uklanjanje životinja.
„Veliki broj životinja jeste eutanaziran na više područja tako da veterinarska služba radi maksimalno sprovodeći aktivni i pasivni nadzor, maksimalnu kontrolu nad kompletnom populacijom, kako domaćih, tako i divljih svinja. Laboratorije nam rade manje-više u dve smene da bismo što pre utvrdili postojanje bilo kog žarišta, što pre ga locirali i zaustavili dalje širenje“, kaže naš sagovornik.
I dalje ne postoji vakcina koja može da adekvatno suzbije, odnosno spreči širenje virusa kuge svinja
© Sputnik / Vladimir Pesnя
/ A hoćemo li uspeti da održimo proizvodnju kakvu smo imali, to je, po oceni sekretara Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenada Budimovića sada teško prognozirati.
„Mislim da će rezultati moći da se vide tek krajem ove i početkom sledeće godine kada pričamo o broju grla i o proizvodnji svinjskog mesa, ali je činjenica je da će ovo imati utucaja. Zato moraju da se preduzmu sve neophodne mere za sprečavanje širenja bolesti i njenog ulaska na komercijalne odnosno na veće farme“, kaže on za Sputnjik.
On kaže da ukoliko bi sudili samo prema brojkama, ne bi trebalo da brinemo za posledice po tržište.
Sama brojka nije problem, ali...
„Naravno da je svaka životinja važna, ali samao cifra uginulih ili eutanaziranih, ne može mnogo da utiče na proizvodni bilans. Mi imamo klanje nekih 5,5 miliona svinja godišnje, tako da 18.000 nije neka velika cifra, ali je sigurno upozorenje da se bolest širi i da treba preduzeti sve neophodne mere“, napominje stručnjak za stočarsku proizvodnju.
On, međutim, ukazuje na to da u odgovoru na pitanje možemo li očekivati poremećaje na tržištu kako po pitanju snabdevenosti tako i cene svinjskog mesa, ne bismo mogli da zaključujemo samo na osnovu brojki.
„Mnogi farmeri razmišljaju da li da nastave sa tom vrstom proizvodnje jer se izlažu riziku da ako ulažu u tu proizvodnju i povećavaju broj svinja, ulaze u druge turnuse, moraju da ubiju životinje. U tom smislu može da bude manji broj grla koja bi ušla u tov, upozorava Budimović.
Zaustaviti širenje što pre
Zato smatra da je sada najvažnije da se zaustavi brzi napredak i širenje bolesti, odnosno virusa.
U Srbiji su od afričke kuge uginule 782 svinje, a 17.888 je zbog bolesti neškodljivo uklonjeno, odnosno ubijeno
CC0 / Pixabay /
„On relativno sporo napreduje, nema brzo širenje, ali je vrlo otporan u životnoj sredini, vrlo dugo se zadržava, infektivan je u vrlo malim dozama, poseduje inkubacioni period koji može varirati od kraćeg do dužeg u zavisnosti od količine unetog virusa, ali ono što je bitno jeste da ga je veoma teško suzbiti baš zbog takvog njegovog ponašanja“, objašnjava Petrović.
Otuda su, kako ističe, angažovani svi resursi na kontroli i utvrđivanju prisustva afričke svinjske kuge što je obiman i ozbiljan posao i problem sa kojim se suočava i veliki broj evropskih veterinarskih službi.
Budimović pak dodaje da kako se budemo ponašali u odnosu na mere koje se preduzimaju tako će nam se i vratiti. To se, kaže, prevenstveno odnosi na manja gazdinstva.
Tako je ovih dana sprečen transport potencijalno zaraženih svinja na teritoriji grada Čačka, a veterinarska inspekcija je oduzela spornu pošiljku 22 praseta i jednog tovljenika nepoznatog zdravstvenog statusa i porekla.
Velike farme, kako ističe naš sagovornik, imaju vrlo visoke biosigurnosne mere i primenjuju princip preventive baš zato što nema vakcine, nema lečenja životinja. One koje obole ili uginu ili budu eutanazirane, što znači velika farma velika i šteta. Ne isplati se rizikovati.