REGION

Više od morbidnog: Na mestu gde su visili ubijeni Srbi podiže se spomenik progonitelju srpskog naroda

Ukoliko park u Sanskom Mostu dobije ime po generalu takozvane Armije BiH Mehmedu Alagiću koji je proterao na stotine Srba iz ovog mesta i okoline, to će biti pokušaj da se ukloni svest o stradanju Srba za vreme Drugog svetskog rata.
Sputnik
Ovo je mišljenje istoričara Dragoslava Ilića iz Instituta za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica iz Sanskog Mosta, na odluku tamošnjih vlasti da u parku u kome su 1941. godine nemački okupatori obesili ubijene Srbe, naprave spomen-park Alagiću.
„Sadašnje vlasti žele da izmene simboliku tog parka uklanjajući svest o stradanju Srba za vreme Drugog svetskog rata, a dajući ime parku po čoveku koji je komandovao korpusom zapadno-krajiške opštine i učestvovao u progonu na stotine hiljada Srba od 1990. do 1995. godine,“ ističe Ilić.
Kako kaže, suština ovog poteza vlasti u Sanskom Mostu je promena simboličke sadržine jednog mesta stradanja Srba.
„Srbi koji su obešeni u tom parku nisu tu i streljani već malo dalje kod Železničkog mosta, ali su njihova tela obešena na ta drveća, u tom parku, kao znak opomene,“ ističe on.

Negiranje srpskih žrtava

Srbi koji su stradali tada sudeonici su prvog oružanog otpora fašistima i pripadnicima NDH u ovom gradu, iako se nigde ne vodi zvanično zavedeno mesto na kome su fašisti počinili zločin.
„Činjenice su utvrdile da su nemačke okupatore prvo napali pripadnici NDH, gde su poginula dva njihova vojnika, a ustaše su to pripisale Srbima, obični građanima. Nemci su kao odmazdu ubili Srbe i obesili ih na drveće. To je bila poruka da ne sme niža rasa da se usudi da se suprotstavi višoj rasi,“ objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da se pominje mogućnost da je tadašnji sreski načelnik iz redova NDH organizovao zapravo svoje ljude koji su pucali na nemačku kolonu, da bi izazvali represivne mere Nemaca prema srpskim građanima.
„Priča je dosta zamršena, ali ono što je danas važno jeste da vlasti u Sanskom Mostu pokušavaju izmeniti simboliku parka. Sam park nikada nije nosio imena obešenih i ubijenih Srba zvanično, ali i danas ima simboliku tog fašističkog poteza je su Srbi danima visili na tom drveću kako bi zastrašili građane što je trebalo da predupredi neku mogućnost daljeg otpora“ ističe naš sagovornik.
Po njegovim rečima, u Sanskom Mostu sada živi samo oko tri odsto Srba iako ih je pre rata bilo deset puta više.

Alagić optužen za zverstva

Prema haškoj optužnici, Mehmed Alagić osumnjičen je da je tokom rata vršio ubistva, okrutno postupao i komandovao bezobzirnim razaranjem gradova, naselja i sela. Osumnjičen je i za pljačku imovine, kao i nanošenje štete pravoslavnim verskim objektima.
Umro je 2003. godine, nakon čega je Haški sud obustavio proces protiv njega.
„Neka naša udruženja iz RS su već uložile žalbe kod međunarodnih udruženja koja se bave fašističkim zločinima i pokušaće da argumentima i dokazima šta se desilo na tom mestu, sačuvaju park od podizanja spomenika čoveku koji je proganjao Srbe,“ napominje Ilić.
Inače, opštinske vlasti u Sanskom Mostu planiraju da ulože oko 100.000 evra u spomen park, koji bi nosio Alagićevo ime.
Iz Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH zatražili su poništavanje javnog poziva za izgradnju spomen-parka.
REGION
Sramno: Na mestu stradanja Srba u Sanskom Mostu bi da naprave spomen-park generalu tzv. Armije BiH
REGION
Sećanje na zločin u Jabuci: Muslimanska vojska ubijala i decu i starce
Komentar