Poljska se kao puzavica obavija oko anglosaksonskog stava i vojno i ekonomski, mnoge firme došle su sa Zapada u Poljsku kako bi napravile ekspanziju na rusko tržište, objašnjava urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija.
„Odluka da li će „lublinska puška“ da puca donosi se u Vašingtonu, a ne u Varšavi. S druge strane, u Rusiji jača struja koja je za to da se zavrti skala eskalacije pretnji upotrebe ratom, pre svega, taktičkim nuklearnim oružjem. Procene ruskih stručnjaka su da SAD neće ući u nuklearni rat sa Rusijom ni za celu Evropu. Rat u Ukrajini je rat za američku hegemoniju, to je poslednji pokušaj da Amerika baci Rusiju na kolena, i da ostanu SAD i Kina „jedan na jedan““, naglasio je Bilbija.
Poljski vojni nukleus
On smatra da NATO neće imati računicu da postane deo ukrajinskog sukoba. Zbog toga Poljska može da pokuša da svojim vojnim nukleusom „LITPOLUKRBRIG“, sa tri bataljona koji čine 4500 ljudi, u formi mirovnih snaga da zaposedne teritoriju zapadne Ukrajine ili njenog značajnog dela i da to prisajedine Poljskoj, odnosno, da postane deo nevidljive nekadašnje Lublinske unije tj. Lublinskog trougla. To je još 1569. godine, objašnjava Bilbija, bilo državno objedinjenje Poljske i Velike kneževine litvanske.
Prema njegovim rečima, ta jedinica treba da zaposedne bar tri oblasti na zapadu Ukrajine, a simbolično, njena komanda je u Lublinu. Bilbija naglašava da se litvanska brigada nalazi na „Suvalskom koridoru“ na severoistoku Poljske, između Belorusije i Kalinjingradske oblasti Rusije.
„Poljaci oživljavaju svoje pretenzije, na to je upozorio i Vladimir Putin ali je i naglasio da su to istorijske ruske teritorije, bivše ruske gubernije. Staljina kada su svojevremeno pitali da li je Lavov ruski grad, rekao je da nije, ali da Varšava jeste. Danas je Lavov rusofobski grad oko kojeg se pravi veoma opasno čvorište“, rekao je Bilbija.
Zapadna Ukrajina posebna država?
Odnos Poljske i Sovjetskog Saveza odnosno Rusije, profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost dr Branko Nadoveza opisuje kao nonsens bez presedana. Tolika mržnja Poljaka prema Rusima je, prema njegovom mišljenju neosnovana, jer za Poljake, istorijski gledano, niko nije učinio više od Rusa. U konačnoj podeli nakon Drugog svetskog rata i poraza nacizma i fašizma i Pariske mirovne konferencije 1946, Poljska je neverovatno dobro prošla izgubivši minimalne teritorije na istoku u korist Sovjetskog saveza, dobivši na zapadu nemačke teritorije, a samim tim i izlaz na more.
„Zbog granice sa Rusijom, Zapad je veštački „napumpavao“ Poljsku ali sam uveren da Varšava neće povući samostalno ni jedan jedini potez. Nekoliko scenarija je u igri, a jedan od njih je da i da zapadni deo Ukrajine postane posebna država ili da se pripoji Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji. Ipak, za sada važi helsinški princip koji garantuje nepovredivost granica,“ naglašava profesor Nadoveza.
Amerika nikada neće ući u nuklearni rat
Ukoliko Poljska reši da napadne Belorusiju, Putin je, podseća Bilbija, već rekao da će to automatski biti napad na Rusiju. S druge strane, napad na jednu članicu NATO nije napad na sve kao što mnogi tumače član 5. Severnoatlantske alijanse.
„Ukoliko dođe do tog sukoba, pa čak i ako Rusija udari sa taktičkim nuklearnim oružjem po Poljskoj, Amerika nikada neće ući u nuklearni rat. Skoro polovina poljskih teritorija su nemačke teritorije i pitanje je koliko će Nemačka izdržati da bude američki vazal ili anglosaksonski satelit. Čim Nemačka počne da igra svoju samostalnu igru, ona će odmah da se okrene boljim odnosima sa Rusijom“, rekao je Bilbija.
„Velika Poljska“, američko-britansko-vatikanski projekat
Iako bi parlamentarni izbori u Poljskoj trebalo da budu održani ove jeseni, postoji i scenario da će vladajući trio „umarširati“ na zapad Ukrajine kako bi zemlju uvukli u rat i odložili izbore za koje pretpostavljaju da možda neće proći kako bi oni želeli. Bilbija kaže da ne treba da zaboravimo da je sadašnja vlast veoma podobna za Britance koji kontrolišu i poljsku i ukrajinsku obaveštajnu službu, dok Amerikanci imaju nadležnost nad ukrajinskom i poljskom vojskom. Profesor Nadoveza potkrepljuje ove Bilbijine reči istorijskim činjenicama - Poljaci se vraćaju svojim istorijskim planovima uz pomoć velikih sila.
„Plan prvog predsednika Poljske generala Jozefa Pilsudskog koji je želeo da bude na čelu konfederacije ili intermarijum do Crnog i Jadranskog mora nije samo njegov, već je to bio američko-britansko-vatikanski projekat“, rekao je Nadoveza.
On kaže da su za rešavanje ukrajinskog pitanja ključni američki predsednički izbori. Dodaje da ne očekuje sukob SAD i Kine, jer Peking priželjkuje raspodelu privredne moći. Situacija ga danasu Ukrajini podseća na Bosnu i Hercegovinu kada se samo posle brojnih neuspelih pokušaja pojavio Dejtonski sporazum sa kojim niko nije zadovoljan ali koji ipak funkcioniše.