To možda i nije vest, ali dugoročna studija koja je obuhvatila gotovo 720.000 američkih vojnih veterana pokazala je koje su loše životne navike - najgore, barem među bivšim vojnicima, kod kojih, u odnosu na širu populaciju, postoji veća verovatnoća da će patiti od stanja kao što je posttraumatski stresni poremećaj.
Za potrebe studije tim naučnika predvođen Xuan-Mai Nguyenom sa Univerziteta Ilinois proučavao je osam životnih navika za koje se smatra da doprinose zdravom načinu života, a to su telesna aktivnost, pravilna ishrana, nekonzumiranje većih količina alkohola, nepušenje, dobro podnošenje stresa, dobar san, održavanje pozitivnih društvenih odnosa i nekorišćenje opioidnih lekova protiv bolova.
Samoća, brza hrana, loš san i preterani stres su se u nekim slučajevima pokazali gotovo podjednako loši kao pušenje ili opioidi za svakoga ko bi želeo da doživi punu starost.
Studija je pokazala da je fizička neaktivnost jednako loša, kao i zavisnost od nikotina ili opioida.
Studija, predstavljena na međunarodnoj konferenciji „Nutritišn 2023“ u Bostonu, otkrila je da će muškarci u 40-ima sa svih osam loših navika umreti 24 godine pre svojih vršnjaka koji nemaju ni jednu lošu naviku, a ženama će životni vek verovatno biti skraćen za 21 godinu.
Pušači, zavisnici od opioida i oni koji se jedva bave fizičkim vežbama imali su 30-45 odsto veći rizik od smrti, a oni koji vole da se napijaju, loše jedu, nedovoljno spavaju ili su pod velikim stresom imali su 20 odsto veći rizik od smrti.
Samci stariji od 40 mogu da se opuste jer je „nedostatak pozitivnih društvenih odnosa“ povezan sa samo pet odsto većim rizikom od smrti.
Zaključci „naglašavaju koju ulogu ima način života u razvoju hroničnih bolesti kao što su dijabetes tipa 2 i srčane bolesti koje dovode do preranog invaliditeta i smrti“, prema američkom ministarstvu za ratne veterane i Medicinskom fakultetu Karl Ilinois, koji su upozorili da istraživanje ne „dokazuje uzročnost“, preneo je „Jutarnji list“.