To se ne sreće često: Hram velikog ruskog svetitelja rađa se u Republici Srpskoj - uz posebnu molitvu

Izgradnju svetinje inicirao je narod, a vladika zvorničko - tuzlanski Fotije dao blagoslov da hram bude posvećen svetitelju koji za ruski narod ima ogroman značaj.

Temelji su već osveštani, a hram će biti izgrađen od drveta, u posebnom, srpsko - ruskom stilu.

Na našim prostorima samo je još jedna crkva posvećena Svetom Segeju Radonješkom, u manastru Mikulići pod Rumijom, kod Bara.

Sveštenik Mićo Babić za Sputnjik kaže da Sveti Sergej u Republici Srpskoj po lepoti neće zaostajati za onim rumijskim. Nalaziće se na platou izletišta Mekota u opštini Osmaci, koje okuplja veliki broj dece i izletnika u prelepoj prirodi. Biće to crkvica iz ruske bajke, okružena četinarima, biće posebna, pre svega zbog onoga kome je namenjena.

„Poseban je doživljaj, prvo što se radi o crkvi posvećenoj tako velikom svetitelju, kao što se kaže, ono što je Sveti Sava bio za nas Srbe, to je Sveti Sergej za ruski narod. Da ne pričam o tome što će hram biti izgrađen od drveta, u srpsko – ruskom stilu, što je takođe retkost za ove prostore. Imamo nekoliko crkvi brvnara, ali ovde ne. To će biti jedan poseban duhovni i crkveni ambijent koji se ne sreće često. Biće to divno iskustvo i za nas sveštenike i za narod koji će dolaziti“, kaže protonamesnik Mićo Babić.

Ovaj sveštenik objašnjava da sam hram pripada parohiji osmačkoj, tako da će u njemu služiti sveštenik iz Osmaka nekoliko puta tokom godine.

„Naravno i na sam praznik Svetog Sergeja Radonješkog potrudićemo se da napravimo veliki sabor kako bi došli ljudi sa svih strana, na taj dan zajedno sa nama da se mole Bogu i Svetome Sergeju“, kaže otac Mićo.

Sveti Sergej živeo je u 14. veku, a kako je jačalo pravoslavlje u Rusiji, tako je i jačao kult ovog svetitelja među narodom.

Sa svojih 10 godina mladi Vartolomej, to mu je bilo svetovno ime, se naučio pismenosti u crkveno-školskoj opštini, zajedno sa svojom braćom Stefanom Petrom.

Oko 1328. godine zbog siromaštva Vartolomej je bio primoran da se preseli u grad Radonješ. Nakon smrti roditelja, odlazi u Hotkovo-Pokrovski manastir, gde je već bio njegov brat Stefan. Tu su se predali strogom postu i podvižništvu.

Nedaleko od manastira izgradili su isposnice, gde je kasnije izgrađena mala drvena crkva u čast Svete Trojice, na mestu gde se danas nalazi katedrala i crkva Svete Trojice. Tu Vartolomej prima monaški čin pod imenom Sergej.

Manastir Svete Trojice, najvažniji ruski pravoslavni manastir, lavra, duhovni centar Ruske pravoslavne crkve, osnovan je 1345. godine.

„Svojim životom, dok je bio monah, svedočio je upravo ono što je Sveti Sava kod nas, u teško, nezgodno vreme za ruski narod, on je bio taj koji je mirio zavađene knezove, kao što je Sveti Sava mirio braću. On je bio taj koji je svojim životom, svojim primerom podučavao druge monahe, zbog kojih su drugi ljudi želeli da dolaze u manastire koje je osnivao. Vrlo skromni manastiri, kasnije su prerasli u lavru koju danas imamo, gde počivaju njegove mošti. Njegov život na zemlji bio je svedočanstvo ljudima, kako izgledaju sveti, nije ni čudo što su se oko njega okupili, što ga smatraju za tako velikog svetitelja“.

Naš sagovornik, ali i svi koji učestvuju u podizanju crkvice posvećene jednom od najvećih pravoslavnih svetitelja imaju i jednu posebnu molitvu za Svetog Sergeja, nadaju se da će u ovaj delić sveta jednog dana stići i delić njegovih moštiju. Bila bi to veličanstvena stvar, na tom mestu.

„Mi ćemo se truditi, ako to bude blagoslov, ako sa našim vladikom Fotijem uspemo to da izmolimo od ruske crkve i same Trojice – Sergejeve lavre, da dobijemo takav blagoslov, bili bi veoma radosni. Ako ne, imaćemo ikone posvećene Svetom Sergeju, već sada imamo jednu, prelepo urađenu. Trudićemo se da u hramu imamo što više svetinja iz same Rusije“, kaže ovaj sveštenik.

Zbog strukture hrama, koji će biti urađen u drvetu, crkva neće imati klasičan ikonopis, već sedam velikih ikona sa likom Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice, Svetog Sergeja Radonješkog, Svetog Save, Jovana Krstitelja, Svetog Nikole i Svete Petke. Ikone će biti okačene na drvene grede.

Na kraju razgovora za Sputnjik otac Mićo Babić ističe da će crkvica biti izgrađena isključivo novcem priložnika.

„Hram je i skromnih dimenzija 7 puta 5 metara, iz razloga što ovde nema mnogo stanovnika, ljudi koji gravitiraju ovom kraju, tako da će biti skromno. Dosadašnje radove, izgradnju temelja su finansirali vernici ovog mesta i ljudi dobre volje, opština Osmaci je dala svoj doprinos, a videvši to što smo započeli, javili su se ktitori, dvojica ljudi rodom iz ovog kraja, koji su izrazili želju, a vladika blagoslovio, da do kraja finansiraju izgradnju hrama“.