Ključne teze iz govora ruskog ekonomiste u SB UN:
1. O važnosti ruskog dela žitnog posla:
Hazin je rekao da će „sporazum sa Rusijom imati mnogo veći uticaj na cene na tržištima hrane i na humanitarnu komponentu od ukrajinskog dela sporazuma, pa bi trebalo da ima važnije mesto u diskusiji“.
2. O ulozi ukrajinskog dela sporazuma o žitu:
Najveći deo ukrajinskog izvoza čine kukuruz i ječam, koji se „ne izvoze u najsiromašnijim zemljama i ne koriste se u njihovom prehrambenom programu“. Dok je sporazum o žitu bio na snazi, samo oko 3 odsto ukrajinskog žita je stiglo do najsiromašnijih zemalja. Ukrajina je izvezla morem oko 30 miliona tona žitarica – to se može porediti sa obimom njenog izvoza drugim kanalima.
O ulozi Rusije na svetskim tržištima žitarica:
Prema njegovim rečima, na Rusiju otpada oko trećine (oko 60 miliona tona) svetskog izvoza žitarica (160-180 miliona tona), ali zbog sankcija uslovi za proizvodnju žita za izvoz postaju neisplativi.
O sankcijama:
Formalno, i SAD i UN su više puta izjavljivale da hrana ne potpada pod sankcije, istakao je ekonomista. Prema Hazinovoj prognozi, ovaj prekid saradnje „neminovno će izazvati veoma ozbiljne probleme i veoma jaku nestašicu žita na svetskim tržištima u intervalu od 1-2 godine“.