Govoreći za Si-Ti-Vi Njuz u utorak, nagrađivani filmski stvaralac upitan je da li veruje da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla da dovede do „izumiranja čovečanstva“, što je strah koji dele čak i neki lideri te industrije.
„Apsolutno delim njihovu zabrinutost. Ja sam vas upozorio 1984. godine, i niste me slušali“, rekao je on misleći na njegov film „Terminator“ koji prati kibernetičkog ubicu kog je kreirao inteligentni superkompjuter poznat kao Skajnet.
Kameron je dalje upozorio da je „naoružavanje AI najveća opasnost“.
„Mislim da ćemo ući u ekvivalent trke u nuklearnom naoružanju sa veštačkom inteligencijom. A ako ga mi ne izgradimo, drugi će ga sigurno izgraditi, a onda će to eskalirati”, naveo je on.
U slučaju da se veštačka inteligencija primeni na bojnom polju, kompjuteri bi se mogli kretati tako brzo da ljudi više neće moći da posreduju, rekao je čuveni režiser, tvrdeći da takva tehnologija neće ostaviti vremena za mirovne pregovore ili primirje.
„Kada imate posla sa takvim potencijalom da on eskalira u nuklearni rat, deeskalacija je glavni cilj. Potreban je taj tajm aut – ali da li će to učiniti? AI neće“, nastavio je Kameron.
Slavni filmski stvaralac ranije je davao slična upozorenja, rekavši da, iako AI može biti prilično sjajan, to bi takođe moglo bukvalno biti smak sveta. Čak je otišao toliko daleko da je rekao da je veštačka inteligencija mogla da preuzme svet i da već manipuliše njime, ali mi jednostavno ne znamo, spekulišući da bi kompjuteri sa razumom imali potpunu kontrolu nad svim medijima i svime.
Iako tehnologija tek treba da postigne svetsku dominaciju, neki vodeći stručnjaci su takođe zvučali zabrinuto u vezi sa veštačkom inteligencijom. Ranije ove godine, giganti veštačke inteligencije, uključujući OpenAI i Guglov Dip Majnd, pridružili su se akademicima, zakonodavcima i preduzetnicima da izdaju saopštenje kojim bi pozvali na ublažavanje „rizika od izumiranja od veštačke inteligencije“, rekavši da bi to trebalo da bude „globalni prioritet zajedno sa drugim rizicima na društvenom nivou kao što su pandemije i nuklearni rat“.
U sličnom otvorenom pismu objavljenom prošlog marta poziva se na šestomesečnu pauzu u obuci moćnih sistema veštačke inteligencije, rekavši da ih „treba razviti tek kada budemo uvereni da će njihovi efekti biti pozitivni i da će se njihovim rizicima moći upravljati“. U izjavi koju je potpisalo više od 1.000 stručnjaka i rukovodilaca – uključujući Ilona Maska i suosnivača Epla Stiva Voznijaka – upozorava se da bi veštačka inteligencija mogla da predstavlja „duboke rizike za društvo i čovečanstvo“.