Rusko Ministarstvo odbrane je preciziralo da će se svi brodovi koji od ponoći 20. jula budu plovili Crnim morem ka ukrajinskim lukama smatrati potencijalnim prevoznicima vojnog tereta. Prema tome, zemlje koje šalju takve brodove smatraće se umešanim u ukrajinski sukob na strani kijevskog režima. Istovremeno, određena područja Crnog mora proglašena su privremeno opasnim za plovidbu.
Ruski eksperti kažu da formulacija „smatrati umešanim u sukob” sama po sebi ne govori o mogućim posledicama, ali da ona ipak može „ohladiti usijane glave“.
„U praksi to znači da će brodovima koji plove u pravcu Odese i luka Iljičevsk (Černomorsk), Južni i Nikolajev biti zabranjen ulazak. Ta područja, koja obuhvataju jugoistok i severozapad Crnog mora, proglašena su zonom ratnih dejstava. Shodno tome, ko neće da sluša, taj će, po mom mišljenju, prolaziti pretres. Ali takvih gotovo i da neće biti, jer nema smisla uplovljavati u luke gde je infrastruktura već uništena. Tako da ovde preostaju još samo provokacije od strane kijevskog režima“, ocenjuje ruski vojni ekspert Vasilij Dandikin.
Ova odluka je usledila nakon što je Rusija obavestila Tursku, Ukrajinu i UN da se protivi produženju Sporazuma o žitu koji je omogućavao izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora i napade Ukrajinaca na Krimski most.
Dogovor o žitu je bio na snazi nešto manje od godinu dana, ali ga Moskva nije produžila pošto taj dogovor prosto nije funkcionisao. Ukrajinsko žito je prvenstveno slato u Evropu umesto u siromašne afričke zemlje, dok mnoge tačke tog sporazuma u vezi sa izvozom ruskih proizvoda i đubriva nisu poštovane.
Osim toga, napominje Dandikin, Ukrajina je koristila „žitni koridor“ za napade na rusku teritoriju dronovima. U Moskvi se mogu čuti tvrdnje da je taj koridor iskorišćen i za napad na Krimski most. Dronovi koji su pre neki dan pogodili most na krimskom poluostrvu i ubili dvoje supružnika, a njihovu ćerku teško ranili, verovatno su transportovani brodovima koji prevoze žito i u jednom trenutku porinuti u more.
Zemlje, pod čijim zastavama budu plovili brodovi ka ukrajinskim lukama Crnog mora, smatraće se umešanim u sukob na strani Kijeva
Kijev ostao bez pomorske logistike
Pozicija ruskog Ministarstva odbrane oko crnomorskih luka koje su pod kontrolom Kijeva ujedno znači i da osiguravajuće kompanije više neće garantovati zaštitu brodova koji tamo prolaze. Kako je objasnio ruski ekspert Aleksej Bezborodov, nijedna osiguravajuća kompanija više neće obezbediti osiguranje za ovu zonu, nikakve zaštite i garancije neće dobiti nijedan vojni brod, bilo turski, rumunski ili neke druge zemlje. Prema njegovom mišljenju, brodove koji su prekršili naređenje obalska straže će zadržati, pretresti i sprovesti do Sevastopolja.
Osim toga, Kijev je zbog intenziviranih ruskih raketnih napada i uništenja lučke infrastrukture u Odesi i Nikolajevu ostao bez pomorske logistike, pa Dunav i kopnena ruta ostaju jedina komunikacija Ukrajine sa Evropom.
Sjedinjene Američke Države nisu mogle da obećaju mere podrške kretanju brodova ka ukrajinskim lukama nakon najave ruskog Ministarstva odbrane da će se takvi brodovi smatrati prevoznicima vojnog tereta, ali su obećale da će nastaviti da pomažu Kijevu u izvozu žita na svetska tržišta.
S druge strane, šef evropske diplomatije Žozep Borelj ocenio je da nove mere Moskve lišavaju Kijev ključnih resursa od izvoza žitarica i s tim u vezi predložio je da se za potrebe isporuka oružja Ukrajini izdvoje dodatne milijarde evra.Takođe, predložio je da se značajno proširi program obuke ukrajinskih vojnika i da se Kijevu obezbede sredstva protivvazdušne odbrane.
Dandikin, međutim, napominje da je Kijev već dobio sva moguća sredstva PVO.
„Ali, njima je mnogo toga potrebno da pokriju celu teritoriju Ukrajine, a to je nerealno. Ionako su im predali i „patriote“, i „iris-T“ i druge sisteme, ali su po svemu sudeći oni sve to prebacili za odbranu Kijeva, dok je na jugu - kod Odese i Nikolajeva - ostalo malo takvih sredstava, što je omogućilo Oružanim snagama Ruske Federacije da izvrše napade na lučku infrastrukturu, na objekte Oružanih snaga Ukrajine, skladišta sa municijom itd“, kaže ekspert.
Da li je propao Dogovor o žitu?
Dok jedan deo stručnjaka ocenjuje da je na dogovor o žitu stavljena tačka, jer je Ukrajina faktički ostala bez lučke infrastrukture, drugi ističe da je obnavljanje dogovora moguće ako se uzmu u obzir interesi Moskve, koji su već bili predviđeni tim sporazumom.
„Sporazum o žitu biće obnovljen kada se uzmu u obzir zahtevi Rusije. To podrazumeva izvoz našeg žita, deblokiranje računa „Rosselhozbanke“ i uključivalje te ruske poljoprivredne banke u sistem SVIFT itd. Takođe, to uključuje i naša đubriva, koja su sada blokirana u stranim lukama. Dakle, taj sporazum biće obnovljen ako se sve navedeno ispoštuje... “, rekao je Dandikin.
Moskva smatra da je potrebno vratiti se humanitarnoj suštini Dogovora o žitu, što znači da žito treba da dobijaju najsiromašnije zemlje, a ne samo bogate evropske.
Rusija je zemlja koja daje ogroman doprinos globalnoj prehrambenoj bezbednosti i spremna je da besplatno isporučuje žito afričkim zemljama do kojih ono nije stizalo u okviru „prehrambenog sporazuma“.