Vujačić je kroz godine stekao status jednog od ključnih igrača Partizana u defanzivnoj liniji, ali je došlo vreme za rastanak.
„Za mene je to bio veoma težak trenutak, rastanak sa drugovima. Jer toliko toga smo prošli zajedno kroz sve te godine. Partizan je postao moja porodica, moja druga kuća. Stekao sam mnogo prijatelja u klubu. Zato mi je sve teško palo. Partizan sam oduvek, još kao dečak, mnogo voleo i sanjao sam da igram za njega. Bilo je vreme za nove izazove, da napravim naredni korak u karijeri. Prvenstvo Rusije mi nije nepoznato, gledao sam prenose utakmica. Znam da su ovde odlični stadioni, jaki timovi“, rekao je Vujačić.
Imao je i dobrog mentora pred selidbu u Rusiju.
„Pričao sam sa Bibrasom Nathom, on je proveo četiri godine ovde i na jako lep način je govorio o klubu. Rekao mi je da je odlično organizovan, da je ruska liga jaka. Malo sam pričao sa saigračem iz reprezentacije Seadom Hakšabanovićem, ali on ne govori toliko dobro srpski jezik. Sve preporuke sam dobio i od Darka Jevtića, preko posrednika, pošto se ne poznajemo lično“.
Ima Vujačić i iskustvo igranja protiv ruskih timova.
„Igrali smo protiv Sočija u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Tada smo ostvarili veliku pobedu, iako je Soči na terenu bio bolji od nas. U Rusiji je bilo 1:1, a u Beogradu 2:2. U produžetku sam zaustavio loptu na samoj gol liniji, a u penal seriji sam dao gol za pobedu“, zaključio je Vujačić.