Novak Đoković počeo je fantastično meč protiv Karlosa Alkarasa u finalu Vimbldona, a njegova sigurnost podsetila je na onu iz Pariza gde je u finalu Rolan Garosa savladao mladog Španca.
Ono što nije bilo isto jeste igra Alkarasa koji ovoga puta nije imao grčeve, niti se uplašio već je pokazao da je najveći talenat današnjice. Tome jesu prethodili naporni fizički treninzi, ali se iza toga krila i važnija priprema koja se ticala mentalne snage.
Huan Karlos Ferero, otkrio je da pred finale da će dati sve do sebe da mladi Španac ne gleda u telefon dan pred meč i ne čita razne naslove o tome ko je favorit i ko ima veće šanse da osvoji trofej.
„Radićemo ,alo više nego što smo radili, nema potrebe za stvaranjem nove rutine. Imaćemo opušten dan, malo teretane, da bude svež. Pokušaćemo da ga držimo podalje od telefona, od bilo čega što je spolja. To je naš posao. Ne znam da li ćemo to postići jer je to izgubljena bitka, ali sam ga juče savetovao da pokuša da se kloni svega što se govori o finalu“, rekao je Ferero dan uoči Alkarasovog i Đokovićevog meča.
Da se drugačije spremao nego u Parizu potvrdio je i Karlos.
„Ja sam potpuno drugačiji igrač od Rolan Garosa. Od tog trenutka sam dosta odrastao. Izvukao sam pouke iz tog meča. Malo sam se psihički pripremao. Mogao sam da se nosim sa pritiskom, živcima, bolje nego u Parizu“, rekao je Alkaras posle finala.
Da je 20-godišnji Karlos pred finale čitao o tome koliko je Novak nepobediv na Vimbldonu ili o tome da ima šanse da pobedi najvećeg tenisera svih vremena verovatno bi mu se kao u Parizu stvorio veliki pritisak.
Iskusni Ferero i sam je bio uspešan teniser i našao je sjajno rešenje za mladog tenisera koji verovatno kao i veliki deo mlađih generacija voli da provodi vreme na društvenim mrežama.
Novak je ovaj recept odavno znao, ali ovoga puta taj recept bio je delotvorniji za 16 godina mlađeg tenisera čija pobeda još više dobija na značaju jer je tako rano pokazao mentalnu stabilnost.
U budućnosti će upravo zbog ovakvih pristupa Alakras sigurno biti jedan od mentalno jačih igrača, iako je teško poverovati da bi u tome mogao da nadmaši Novaka. Ne samo zbog toga što ne bi umeo već zbog toga što se Karlos ne susreće sa takvim nedaćama kakve prate Đokovića.
U finalu je ponovo slušao sramne zvižudke, publika se ponašala čini se nikad gore, a Novak je i dalje bio na terenu i pokušavao da se vrati, što je i uspevao u nekim trenucima. Španac ima sreće po tom pitanju jer deluje da nije omržen pa će tako očigledno gde god ode imati veliku podršku publike koja će mu samo biti dodatni izvor za jačanje mentalne snage.