Do sada je svet živeo podeljen u dva tabora. Međunarodna raspodela rada je bila takva da su se proizvodi sa visokom dodatom vrednošću uglavnom proizvodili u zemljama koje predstavljaju jezgro Evropske unije i u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok se deo proizvodio u Japanu.
„Međutim, zemlje koje su davale sirovine su u stvari to činile besplatno, pa je ekonomija kao što je bila Nemačka posle Drugog svetskog rata uspela da postigne trgovinski višak i živela je sa njim sve do prošle godine“, rekao je ekonomista.
Istakao je da je Evropa počela da kupuje sirovine preko posrednika. Na primer, Indija, Saudijska Arabija i sada uvoze gas i naftu iz Rusije. Sve ovo se zatim preprodaje Evropi, naravno, uz odgovarajuću maržu. To znači da ove sirovine postaju skuplje i konkurentnost opada.
Dodao je da je EU prošle godine ostvarila rekordni trgovinski deficit koji ranije nije postojao u njenovoj istoriji - 432 milijarde evra.
„To znači da bi EU trebalo da negde dobije finansije. Jedina varijanta je da to bude na račun zajmova. Može se pronaći neko spolja koji bi mogao da kreditira ove zajmove, ali sada to niko ne želi. Oni se mogu finansirati i iznutra, a to je kao zmija koja jede svoj rep. Ovaj proces se ne može nastaviti beskonačno. Zato kažem da će ova godina biti prilično nepovoljna“, zaključio je bugarski ekonomista.