Drevni Zapoteci sagradili su ove objekte pre više od 1.000 godina i smatrali ih hramom, a bili su poznati kao Liobaja (Lyobaa), odnosno "mesto odmora". Izgleda da se u sklopu te mreže hodnika i dvorana, smeštenih nekih pet do osam metara ispod površine, nalazi i nekoliko grobnica.
Misionari zapečatili ulaz
Naučnici su to područje skenirali na tri načina; radarom, tomografijom električnog otpora i seizmičkom tomografijom. Zatim su obradili sve podatke i izradili detaljnu kartu ovog skrivenog podžemnog hrama. Danas se na tom mestu nalazi crkva koju su izgradili misionari, a ulaz u podzemni lavirint skriven je iza oltara.
Čini se da su misionari pri dolasku zapisali podatke o drevnom lavirintu, a zatim zapečatili ulaz u Liobaju. U zapisima iz 1674. dominikanskog oca Franciska de Burgoje se nalazi opis podzemnog hrama u kojem se spominju četiri prostrane, međusobno povezane odaje i više pećina i prolaza duboko ispod zemlje.
Verovali u podzemni svet
Zapoteci su verovali u podzemni svet, poštovali su više bogova, a rituali su im bili jako važni. Stručnjaci smatraju da se hram koristio do kasnog 15. veka, nakon čega su ovom regijom zavladali prvo Asteci, a zatim Španci, piše Sajens Alert.
Zahvaljujući najnovijim tehnikama 3D snimanja, arheolozi su uspeli da ponovo pronađu i mapiraju ovu drevnu mrežu prolaza, s time da je ovo tek prva faza projekta Liobaja.