RUSIJA

Kraj za Crnomorski sporazum - kada te dva puta prevare više nema priče

Sasvim je očekivan stav Rusije da danas prestaje važenje Crnomorskog sporazuma o izvozu ukrajinskog žita i ruskih proizvoda, jer praktično ništa od onoga što je njim bilo predviđeno nije ispunjeno, kaže za Sputnjik predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, dr Stevica Deđanski.
Sputnik
Danas je istekao rok važenja Crnomorskog sporazuma koji je podrazumevao izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, kao i izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta. Taj sporazum je trebalo da omogući i bezbedan izlazak komercijalnih brodova iz crnomorskih luka pod kontrolom Ukrajine duž posebno otvorenih humanitarnih pomorskih koridora.
Sporazum su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine i Turske i UN kao posrednika u tom dogovoru.

Ništa nije ispunjeno

„Bilo je za očekivanje da se to tako završi zato što je on dva puta produžavan a da ništa što je vezano za robu iz Rusije nije ispunjeno. Ako se dva puta produži a ne ispuni dogovoreno zaista više nema smisla pričati o tome, pogotovo sa iskustvom Rusije da je sve što se dogovarala sa zemljama Zapada, podsetiću na Minske sporazume, služi samo da bi Rusija bila prevarena“, kaže Deđanski.
Gajeći optimizam u pogledu produžetka sporazuma više puta se oglašavao turski predsedenik Redžep Tajip Erdogan, a jutros i potpredsednik Turske Dževdet Jilmaz. On je saopštio da se turske vlasti nadaju da će Inicijativa za crnomorsko žito, koja ističe danas, na kraju biti produžena i u tom tom kontekstu, kao i ranije Erdogan, pomenuo je posetu Putina Turskoj ploaniranu za avgust. Deđanski, međutim, smatra da je nerealno očekivati da u uvim okolnostima dođe do produžetka sporazuma.
Teretni brod Razoni u luci u Odesi

Biće rigidniji prema Zapadu

Konsultant za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija smatra da će ubuduće Rusija biti sigurno rigidnija prema kolektivnom Zapadu.

„Taj sporazuzm o izvozu koji se ticao ukrajinskog žita, kada pogledate strukturu i gde je otišlo to žito, negde oko tri odsto je otišlo u zemlje u kojima vlada glad, kojima je najviše potrebno. Više od 80 odsto je otišlo u Zapadnu Evropu, ne čak u čitavu Evropu, nego u Zapadnu Evropu koja je od toga skoro sve izvezla u zemlje trećeg sveta", napominje sagovornik Sputnjika.

Zloupotrevljavalo se naveliko mnogo toga u ovih godinu dana, kaže on i zato smatra da će Rusija sada biti oštrija ne samo oko tih poteza koji imaju humanitarni karakter, nego će zategnuti" i sa svom ostalom robom koja je potrebna pre svega Evropi, pa možda i Americi.
Ovaj sporazum nije funkcionisao tako da ne vidim razlog da se ponovo napravi takav i verovatno će Rusija imati neki malo oštriji stav po pitanju poštovanja njenih zahteva, ocenio je Bušatlija.
Komentar