Danas je istekao rok važenja Crnomorskog sporazuma koji je podrazumevao izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, kao i izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta. Taj sporazum je trebalo da omogući i bezbedan izlazak komercijalnih brodova iz crnomorskih luka pod kontrolom Ukrajine duž posebno otvorenih humanitarnih pomorskih koridora.
Sporazum su 22. jula 2022. potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine i Turske i UN kao posrednika u tom dogovoru.
Ništa nije ispunjeno
„Bilo je za očekivanje da se to tako završi zato što je on dva puta produžavan a da ništa što je vezano za robu iz Rusije nije ispunjeno. Ako se dva puta produži a ne ispuni dogovoreno zaista više nema smisla pričati o tome, pogotovo sa iskustvom Rusije da je sve što se dogovarala sa zemljama Zapada, podsetiću na Minske sporazume, služi samo da bi Rusija bila prevarena“, kaže Deđanski.
Gajeći optimizam u pogledu produžetka sporazuma više puta se oglašavao turski predsedenik Redžep Tajip Erdogan, a jutros i potpredsednik Turske Dževdet Jilmaz. On je saopštio da se turske vlasti nadaju da će Inicijativa za crnomorsko žito, koja ističe danas, na kraju biti produžena i u tom tom kontekstu, kao i ranije Erdogan, pomenuo je posetu Putina Turskoj ploaniranu za avgust. Deđanski, međutim, smatra da je nerealno očekivati da u uvim okolnostima dođe do produžetka sporazuma.
Teretni brod Razoni u luci u Odesi
© AP Photo / Michael Shtekel
Biće rigidniji prema Zapadu
Konsultant za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija smatra da će ubuduće Rusija biti sigurno rigidnija prema kolektivnom Zapadu.
„Taj sporazuzm o izvozu koji se ticao ukrajinskog žita, kada pogledate strukturu i gde je otišlo to žito, negde oko tri odsto je otišlo u zemlje u kojima vlada glad, kojima je najviše potrebno. Više od 80 odsto je otišlo u Zapadnu Evropu, ne čak u čitavu Evropu, nego u Zapadnu Evropu koja je od toga skoro sve izvezla u zemlje trećeg sveta", napominje sagovornik Sputnjika.
Zloupotrevljavalo se naveliko mnogo toga u ovih godinu dana, kaže on i zato smatra da će Rusija sada biti oštrija ne samo oko tih poteza koji imaju humanitarni karakter, nego će „zategnuti" i sa svom ostalom robom koja je potrebna pre svega Evropi, pa možda i Americi.
Ovaj sporazum nije funkcionisao tako da ne vidim razlog da se ponovo napravi takav i verovatno će Rusija imati neki malo oštriji stav po pitanju poštovanja njenih zahteva, ocenio je Bušatlija.