Prema mišljenju eksperta, godinama je postalo jasno da različite ekonomije ne mogu uvek da obrazuju nešto jače. Kao primer je naveo Evropsku centralnu banku. Navodi da čak i da je to dobro mesto, kakvo je ranije bilo, ne bi mogli da koriste njihova blaga. Dodao je da ono u šta se pretvara evrozona znači da Bugarska ne samo da ne može od toga da dobije ništa pozitivno, već znači da će morati da deli negativne momente sa drugima.
„Kriza kuca na vrata i biće slična dužničkoj krizi 2012-2013. godine. Svi koji budu deo te unije će morati da daju novac kako bi se spasili. Vidite da ni Evropa nije uspela. Hteli su da sebi pripoje nemačku i italijansku ekonomiju, govorili su da članstvo Nemačke u evrozoni germanizuje druge ekonomije, a nešto drugo se desilo“, rekao je on.
Istakao je da je Evropa tokom ovih godina donekle „osuđena“, postala je kao Grčka. U 2006. godini u evrozoni je državni dug prema BDP-u bio oko 63-64 odsto (68,6 odsto prema podacima „Evrostata“). Sada je 91,6 odsto. To je uzrokovano različitim strukturama dodatne vrednosti u ekonomijama, koje se nalaze u evrozoni.
„Kada imate kulturne, jezičke, kvalifikacione i druge razlike, onda se ne mogu stvoriti monolitne strukture. Sećate se šta se dogodilo sa Čehoslovačkom? (obrazovana je Čehoslovačka federativna republika 1990-1992. godine). Kada su odlučili da formiraju politički savez, bio je dogovor da će se sačuvati carinski savez, centralna banka, zajednička granica i zajednička valuta. Ta zajednička valuta se zadržala nekoliko nedelja“, istakao je bugarski ekonomista.
Pojasnio je da ono što je opisano u udžbenicima kao preporuka ili u teorijama, nije imalo uspeha.