Veliko otkriće: Kod srpske svetinje izronio novčić najokrutnijeg ruskog cara i crkva ispod zemlje

„Predanje o jakim vezama manastira Papraća sa Rusijom bilo je toliko jako, da se u njegovom prenošenju došlo i do toga da je zapravo reč o ruskom manastiru“, kaže nam iguman ove svetinje u Republici Srpskoj, Nektarije Tešić.

Putopis sveštenika Petra Lapčević iz 1887. objavljen u „Bosanskoj vili“, jedan je od razloga zašto je Eparhija zvorničko – tuzlanska pozvala arheologe. Ovaj prota kopao je ispod kupole sadašnje crkve i u maloj priprati - i našao kosti.

Sveštenik je kopao gde treba, arheolozi su u temeljima, u naosu velike crkve iz 16. veka pronašli i manju jednobrodnu, koja je imala pripratu sa grobnicom na svod. Crkva je iz doba Nemanjića, jer datira iz 13. ili sa početka 14. veka, iz vremena kralja Dragutina, a verovatno je zadužbina lokalnog vlastelina.

„Bila je ukrašena srpsko – vizantijskim freskopisom, on je delimično očuvan fragmentovano, ali dovoljno za analize da potvrdimo o kom periodu se radi. Nažalost, velika grobnica u sredini crkve, opljačkana je u 19. veku, ali imamo sačuvane kosti. Dovoljno da možemo da uradimo analizu, da vidimo kad su sahranjeni i da DNK analizom vidimo srodstvo između pokojnika“, kaže arheolog Regionalnog muzeja u Doboju, Aleksandar Jašarević.

On dodaje da, od kada su iskopavanja počela, nema kraja iznenađenjima, a najveće je i najvrednije, pronašli su „denge“, sitan srebrni novac Ivana Groznog kovan od 1547. do 1558. godine.

Pronađen je i novac njegovog naslednika Fjodora, prvi konkretni fizički dokazi putovanja papraćkih igumana i monaha u Rusiju gde su dobijali pomoć za obnovu manastira i bogoslužbeni život.

„Manastir je primao veoma izdašnu pomoć ruskih careva, ogledala se u bogoslužbenim knjigama, određenim crkvenim sasudama, ali ono što je najvažnije, to su povelje ruskih careva, počev od Ivana Groznog. Paprački igumani svakih osam godina mogu dolaziti i slobodno prikupljati dobrotvorne priloge po Rusiji“, priča nam glavni arheolog.

S vremenom su dobili carsku dozvolu da dolaze svake godine. Bilo je to veoma značajno, s obzirom da je 16. vek, čitav Balkan bio pod osmanskom vlašću, prihod iz velike pravoslavne države, kao što je Rusija, bio je važan za održavanje, ne samo veza, bio je važan i za ekonomiju.

„Manastiri nisu samo bogoslužbena mesta, oni su i centri ekonomije, pismenosti, centri kulture, tako da je jako važno da je Rusija manastiru pomagala da obnovi i osnaži svoj kulturni uticaj u regiji“, kaže Jašarević.

Iznenađenjima nema kraja, pored crkve, pronađena je i velika nekropola, do sada je istraženo oko 130 grobova. Bilo je to ogromno groblje sa više od hiljadu sahranjenih. Mesto počivanja stanovnika srednjovekovne Papraće sve do izgradnje današnje velike crkve, oko 1540 godine.

I konaci koji su otkriveni pokazuju veliki značaj ovog mesta, tu je bilo brojno monaštvo, kako se i pominje u pisanim izvorima.

„Dužina jednog konaka je preko 50, a širok je 6, 7 metara. Sada istražujemo monaške kelije, pretpostavljamo da je sa zapadne strane bila manastirska trpezarija i prateći ekonomski objekti. Dobijamo sliku jednog monumentalnog i značajnog manastirskog kompleksa“.

Koliku je ekonomsku moć zahvaljujući Rusiji imala Papraća jasno je i po ostalim artefaktima, pronađeni su staklo iz 16. veka uvezeno iz Venecije i Dubrovnika i ostaci najluksuznije osmanske keramike iz Male Azije. Manastir je imao novca i za ekskluzivne stvari.

Iguman Nektarije u Papraću je došao prošle godine, kaže da ne može da opiše svoja osećanja, ranije je boravio u manastirima novijeg datuma, a rodom je baš iz ovih krajeva, iz Zvornika, Papraća mu je uvek bila najbliža.

„Uvek kad sam dolazio, bilo je neko posebno osećanje kada uđem, velika crkva, najveća pravoslavna u BiH, postoji 500 godina, možete zamisliti da je pet stotina godina neko služio Liturgiju ovde, koliko puta ...“.

Sada kada zna da se naš narod na ovom mestu gotovo neprekidno moli osam vekova, uzbuđenje je još veće. I srce prepuno, jer velika je i blagodat.

„Kad sam prvi put služio Liturgiju ovde, ja vam ne mogu opisati, to je druga dimnzija, kad se molite Bogu, kad kadite, pričešćujete ljude, kad se vi pričešćujete, sasvim je osećanje drugačije u odnosu na manastir koji je tek u povoju“.

Ovu blagodat osete svi koji veruju, pa je episkop zvorničko – tuzlanski Fotije koji je i pokrenuo arheološka iskopavanja, eparhija je sama finansirala prvu godinu istraživanja, stava da se od crkve ne pravi muzej.

Ipak, i struka i monaštvo saglasni su da deo ovog velikog i važnog otkrića treba ostaviti na svetlu dana, pod staklenim podom.

„Svi smo za to da bude staklo, ali samo jedan deo, koji će da zadovolji turiste, ljude koji dođu da vide ostatke starog hrama i deo grobnice“, kaže otac Nektarije.

Novčići Ivana Groznog i njegovog sina Fjodora, dokazi o posebnim vezama Srba i Rusa od dragocenog metala, poslati su na glancanje. Njihova konzervacija biće završena do kraja godine.