Volas je za mesto generalnog sekretara Alijanse bio veoma zainteresovan. Pre bavljenja politikom bio je oficir i „dogurao“ je do čina kapetana i među članovima vladajuće Konzervativne partije ima veliki ugled, kaže za Sputnjik Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Londona. U jednom trenutku bio je viđen i kao lider partije.
Poniženje preko kojeg se nije moglo preći
Kao kandidat za generalnog sekretara NATO, Volas je dobio podršku svih članica Alijanse, međutim, američki predsednik Džozef Bajden je na ponižavajući način presekao stvari, podseća Ljepojević.
„Volas verovatno misli da ga njegova vlada nije dovoljno podržala. Naprotiv, kako se to u Engleskoj kaže, premijer Riši Sunak je išao u Vašington da poljubi ruku predsedniku SAD kada mu je ovaj saopštio da Volas nije kandidat, nego da je to Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije“, objašnjava on.
Volas je nakon toga počeo da, kako naš sagovornik kaže, žestoko kritikuje zapadnu politiku prema ukrajinskoj krizi i počeo da na duhovit način iskazuje ono što vojni vrh Velike Britanije misli o tome.
Volas je, podsećamo, poručio šefu kijevskog režima Vladimiru Zelenskom da NATO nije Amazon, najveća svetska mreža za dostavu naručene robe. To je bila uvreda i za sveštenike narativa o pomoći Ukrajini, na šta se na Zapadu gleda kao na novu religiju.
Ta nova religija postala je toliko moćna da sudbina većine zapadnih vlada zavisi od ishoda ukrajinske krize – međutim, ishod je jasan svima, samo je pitanje dana kada će to biti obelodanjeno, kaže Ljepojević.
„Tako da je Ben Volas učinio ono najmanje moguće – podneo je ostavku posle tog poniženja. Ne slaže se sa politikom vlade kada je reč o Ukrajini – ne više – ranije je bio među šampionima, ali sada je očigledno došla drugačija priča“, ističe on.
Priča se u Britaniji menja
A ta drugačija priča, dodaje naš sagovornik, tiče se kretanja unutar britanskog establišmenta. Britanska politika prema Ukrajini nanosi veliku štetu toj zemlji i to uviđa realnija struja unutar vrha vlasti u Londonu.
Vremena u Britaniji su prilično teška – građani nemaju novca koliko su imali ranije, a i Banka Engleske poručuje da Britanci moraju da se naviknu na siromašniji život od onog koji su vodili u nekim prošlim vremenima.
„U isto vreme, Britanija izdvaja ogromna sredstva za Ukrajinu. U Britaniji ima oko 120 hiljada izbeglica iz Ukrajine koje takođe finansira vlada. I običan čovek, Britanac, ne može da plati struju i gas, a država finansira te ljude. Druga stvar, dominantno je uverenje u Britaniji da je ova zemlja postala američki vazal i kao takva ona više nema nikakav značaj., To je sada postalo jasno ljudima u Britaniji“, objašnjava Ljepojević.
U poslednjih desetak dana, otkako je Džo Bajden ponizio Britaniju i Volasa, u britanskim medijima objavljuje se veliki broj tekstova protiv SAD, dodaje on. Tekstovi idu čak dotle da pišu kako je Bajden bolestan i da nema kapaciteta da drži kontrolu nad osnovnim političkim polugama, o čemu se do sada nije javno govorilo.
Partije vole bivše oficire
Tokom političke karijere, koja je počela 1999. u Parlamentu Škotske, Volasu sada nije prvi put da podnosi ostavku. Učinio je to i 2003, kada se iz Škotske preselio u Englesku, u grofoviju Lankaster, odakle je počeo da se penje strmim lestvicama britanskog parlamentarnog sistema, od „bekbenčera“, poslanika koji nema konkretnija zaduženja u parlamentarnom životu, već samo sedi u zadnjim klupama, što je bio čitavih pet godina, od 2005. do 2010.
Nakon toga kreće njegov strmoglavi uspon u konzervativnim vladama, prvo kao asistent ministru pravde Kenu Klarku, a kasnije i kao parlamentarni „bič“, čovek koji se stara o partijskoj disciplini među poslanicima. Ministar je prvi put postao 2016, u vladi Tereze Mej, koja ga je imenovala za ministra bezbednosti, a za ministra odbrane imenovao ga je Boris Džonson 2019. i to je nastavio da bude i u vladama Liz Tras i Rišija Sunaka. Volas je tako postao ministar sa najdužim mandatom na savremenoj i poslednjih godina veoma turbulentnoj britanskoj političkoj sceni.
Pre nego što će ući u politički život, Volas je bio kapetan Škotske garde. Da bivši oficiri ulaze u politički život, tradicija je u Velikoj Britaniji, objašnjava Ljepojević i naglašava da je oko trećine sadašnjih članova Parlamenta, koji broji 650 mesta, nekada služilo u britanskoj armiji.
„Partije vole bivše oficire jer oružane snage još imaju neki ugled i garancije da su za Britaniju, pošto postoji problem za koga su političari danas“, komentariše Ljepojević.
Volas je ostavku i povlačenje iz politike najavio u intervjuu za londonski „Tajms“, rekavši da je umoran i da želi da okonča političku karijeru. U intervju je predvideo da će Britanija biti u nekoj vrsti sukoba do 2030, što bi, kako je rekao, moglo da uključi vojni obračun sa Rusijom, Hladni rat protiv Kine ili intervenciju u borbi protiv terorističkih grupa u Africi.
Drugi britanski mediji na Volasovu ostavku gledaju kao na nastavak krize kroz koju prolazi britanski politički sistem, i posebno Konzervativna partija već nekoliko godina. Tako „Sandej tajms“ naglašava da je Volas 47. poslanik Konzervativaca koji je najavio povlačenje, što, prema pisanju ovog lista podseća na „egzodus koji je počeo da liči na pacove koji napuštaju brod koji tone“.
„Obzerver“ napominje da bi tri eventualna poraza Konzervativaca na dopunskim izborima koji bi trebalo da budu održani idućeg četvrtka moglo da ponuka još članova Parlamenta da pođu Volasovim putem, dok veterani Konzervativne partije koji su govorili za „Mejl on sandej“ ne isključuju mogućnost da ti porazi mogu da dovedu do toga da se postavi pitanje poverenja premijeru Rišiju Sunaku.