EKONOMIJA

Dramatična situacija u Nemačkoj: Više od hiljadu kompanija odlazi u stečaj

To što je u Nemačkoj u junu zabeleženo za polovinu više stečajeva nego pre godinu dana pokazatelj je usporavanja njene privrede i to na duže staze, u narednih 10-15 godina. Sa modelom privrednog razvoja kakav je imala je završeno, kaže za Sputnjik ekonomista, dr Bojan Dimitrijević.
Sputnik
Velika nemačka kompanija, Stojler koja se ovih dana našla u stečaju, samo je jedna od 1050 sa takvom sudbinom. Institut za ekonomska istraživanja iz Halea saopštio je da je broj stečajeva u junu u Nemačkoj u odnosu na isti mesec prošle godine porastao za 48 posto.
Razlog tome, kako su objasnili, je nedavni još jedan rast kamatnih stopa kojima se Evropska centralna banka (ECB) brani od visoke inflacije u evrozoni. Posebno je, navode, dramatična situacija u građevinarstvu gde se otkazuju građevinski projekti koji su preskupi investitorima.

Privreda i dalje u minusu

Nemačka, koja je i zvanično u recesiji pošto je njena privreda bila u minusu u dva uzastopna kvartala, u maju je, mimo predviđanja, opet ostala u minusu. Proizvodnja je opala za 0,2 odsto u odnosu na april, pošto je pad u farmaceutskoj industriji bio veći od rasta u automobilskoj, navela je kancelarija za statistiku iz Visbadena.
Proizvodnja u Nemačkoj jer i u maju bila u minusu, a u junu je zabeleženo za polovinu stečajeva više nego godinu pre
Dimitrijević smatra da je samo delimično tačno objašnjenje da su razlog za stečajeve visoke kamate kojima se Evropska centralna banka brani od visoke inflacije, koje su poskupele proizvodnju.
Kada idete u stečaj to je, objašnjava on, po pravilu posledica rasta troškova, a oni, kako objašnjava, rastu sa dve strane – raste kamatna stopa, pa rastu troškovi zaduživanja i rastu troškovi energenata i inputa koji se koriste u proizvodnji. Pritom su najznačajniji uzrok rasta troškova energetski udari koji nastaju kao posledica rasta cene struje, gasa, uglja, nafte, ističe naš sagovornik.

Bolan raskid sa Rusijom

Ovaj ekonomista ukazuje na to da stečaj ne znači i definitivno zatvaranje firme, već da je ona u ekonomskim problema, da radi sa gubitkom, što može da prevaziđe kroz organizacionu, finansijsku, tehnološku konsolidaciju. U svakom slučaju, može da vodi u uspešnu reorganizaciju, ili u ekonomski krah, odnosno u bankrot, ističe on, ocenivši da je veliki rast stečajeva u Nemačkoj pokazatelj dve stvari.
Prvo, Nemačka je, kaže Dimitrijević, očigledno na granici recesije i svakako je u znatno usporenoj privrednoj aktivnosti. Drugo, to pokazuje da postoje značajne posledice sukoba u Ukrajini. Nemačka je bila industrijski i ekonomski najrazvijenija zemlja EU, a model razvoja u dobroj meri se zasnivao na jeftinom gasu i jeftinim energentima iz Rusije.

Završena etapa nemačke moći

„Ta etapa je sada završena. Prosto ne vidim kako Nemačka može u nekom narednom periodu da nadomesti taj nedostatak jeftinih energenata iz Rusije. To što je bila jedna od glavnih komparativnih prednosti Nemačke u smislu niskih troškova i samim tim konkurentskog, jeftinijeg, kvalitetnog izvoza sada nestaje“, navodi nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Uz to se, kako dodaje, komplikuje saradnja sa Kinom gde je nemački izvoz bio vredan milijarde dolara.
„U narednih 10-15 godina Nemačka ne može da se izvuče i da računa na neki ozbiljniji rast, jer vi jeftinije energente i značajno izvozno tržište ne možete da promenite preko noći. Novi model razvoja i nove ideje, nova organizacija proizvodnje i izvozne aktivnosti traže vreme. Znači u narednih 10-15 godina valja očekivati niže stope rasta u Nemačkoj, a i samim tim i u dobrom delu Evropske unije“, ocena je Dimitrijevića.
On smatra da će tokom sledeće godine inflacija da uspori, da ona neće značajnije dugoročno da pogodi nemačku privredu, ali da joj to neće biti od presudne pomoći.
Rast troškova energenata i imputa posle prekida saradnje sa Rusijom značiće usporavanje nemačke privrede na duže staze

I narednih 20 godina

Faktori koji će smanjiti konkurentnost nemačke privrede i koji sada traže novi model razvoja će sada ostati na sceni 20 godina. A kamatne stope mogu da se menjaju iz meseca u mesec. Ja očekujem da će već tokom sledeće godine inflacija biti potpuno pod kontrolom pa samim tim neće biti nekog dodatnog rasta kamatnih stopa. Tako da će taj faktor relativno brzo proći, ali će problemi strukturne prirode vezani za energente, gorivo i za troškove ostati u dužem vremenskom periodu, ukoliko se ne desi neko čudo pa za dve-tri godine rat u Ukrajini stane i odnosi normalizuju kao da ništa nije ni bilo“, uveren je Dimitrijević.
On nema dilemu da bi baš to za Nemačku bilo najbolje, ali i dodaje da to ipak nije realno očekivati.
Komentar