Zbog toga je tim stručnjaka Uneska ovaj rezervat biosfere nominovao kao mesto koje bi trebalo da predstavlja početak nove ere - antropocena. Antropocen je naziv koji neki koriste za trenutnu geološku epohu koja označava trenutak u istoriji kada je ljudska aktivnost počela da ima značajan uticaj na geologiju i ekosisteme Zemlje.
Antropocen – planeta „u ljudskom ruhu“
Sve brži rast emisije ugljen-dioksida, rast nivoa mora, globalna masovna izumiranja, uništavanje staništa i urbanizacija karakteristični su za poslednjih 70 godina. Navedene promene rezultat su ljudskog uticaja i nepovratno su promenile planetu Zemlju. Stoga mnogi stručnjaci smatraju da smo usred nove geološke epohe - antropocena.
Naime, dugo nakon što se zgrade pretvore u ruševine, a puteve preplavi divljina, u fosilnim zapisima će ostati geološke karakteristike, radioaktivni izotopi, hemijski potpisi i dramatične promene koji ukazuju na prisutnost ljudi. U naučnoj zajednici se još diskutuje o tome da li je to dovoljno za označavanje početka nove epohe. A ako jeste, koji od ovih faktora najviše doprinosi karakteristikama nove ere?
Premda su ljudi kroz lov i prikupljanje plodova oblikovali svoje okruženje hiljadama godina (slično je i sa pojavom poljoprivrede), ipak se po efektu na prirodu ističe jedna pojava iz modernijeg doba - tanki sloj radioaktivnog materijala koji se pojavio sredinom 20. veka, piše „Sajens alert“.
„Prisutnost plutonijuma jako ukazuje na trenutak kada je čovečanstvo postalo toliko dominantna sila da je ostavilo jedinstven globalni „otisak prsta“ na planeti“, rekao je geolog Endrju Kundy sa Univerziteta Sautempton i član Radne grupe za antropocen (AGW).
„U prirodi je plutonijum prisutan samo u tragovima. Ali, početkom 1950-ih s prvim testiranjima hidrogenskih bombi vidimo neviđeno povećanje tog elementa. A zatim, od sredine 1960-ih, kada na snagu stupa Sporazum o zabrani nuklearnih proba, beležimo pad“, objasnio je Kundu.
Tajna kanadskog jezera
Dogovor o jasnoj i jednostavnoj meri koja definiše granicu između poglavlja u Zemljinoj istoriji samo je prvi korak. Kako bi se osigurala sloga naučne zajednice, ta se mera mora značajno ogledati na nekom određenom mestu. AGW se poslednje tri godine bavi procenom kvaliteta na desetak potencijalnih „zlatnih šiljaka“ za antropocen, a sada se njegova radna grupa odlučila za jezero Krauford.
Među drugim potencijalnim lokacijama bili su tresetište u Sudetima u Poljskoj, jezero Sirsvil u Kaliforniji, deo morskog dna u Baltičkom moru, zaliv u Japanu, vulkanski krater ispunjen vodom u Kini, ledeno jezgro sa s Antarktičkog poluostrva i dva koralna grebena, jedan u Australiji, a drugi u Meksičkom zalivu, piše Si-En-En.
Zašto je izabrano jezero Krauford? Budući da se radi o malom i dubokom jezeru, njegove vode se ne mešaju tako lako. Kalcijum i karbonat iz obližnjih stena otapaju se stvarajući kristale koji se talože na dnu jezera, a definišu svako doba. Oblik jezera ograničava mešanje vode tako da se donji delovi ne mešaju s površinskim vodama.
Dno jezera potpuno je izolovano od ostatka – na njega stiže jedino ono što lagano potone na dno.
Ranije ove godine analizirani su uzorci blata iz jezera kako bi se utvrdilo gde se tačno u slojevima mulja pojavljuje radioaktivni element.
„Od otprilike 1945. godine vidimo plutonijum u sedimentima i drugim materijalima, što je povezano s programom testiranja atomskog oružja“, rekao je Kundy za Bi-Bi-Si.
AGW će kasnije ove godine predstaviti svoje preporuke o uspostavljanju nove epohe široj geološkoj zajednici, a konačna odluka je na Međunarodnoj komisiji za stratigrafiju, koja bi trebalo da bude objavljena na 37. Međunarodnom geološkom kongresu u Južnoj Koreji u avgustu 2024. godine.
Da li je antropocen uopšte geološka epoha
Ne slažu se, međutim, svi stručnjaci s tim da antropocen ima kvalifikacije za uvrštavanje u epohu. Sten Fini, glavni sekretar Međunarodne unije geoloških nauka, smatra da je stratigrafski zapis antropocena, ako se prihvati da počinje 1950-ih, relativno minimalan, odnosno u trajanju jednog ljudskog veka.
Početak antropocena mogao bi se definisati na mnogo načina - uključujući industrijsku revoluciju - što bi rezultiralo mnogo dužim intervalom nego što se trenutno predlaže, istakao je on.
„Nema sumnje da su ljudi dramatično uticali na Zemlju. I danas se suočavamo s neverovatnim posledicama. Ali to je bio dugotrajan fenomen“, rekao je Fini.
Fini takođe smatra da bi iza zvaničnog priznanja antropocena mogla da stoji politička motivacija i da bi se snažan uticaj čovečanstva na Zemlju mogao više opisati kao tekući geološki događaj, a ne kao formalna epoha s preciznim datumom početka.