To što rade izvoznici gasi srpsko malinarstvo, ističe on za Sputnjik, uveren da će država ipak urediti tržište, ne dozvolivši da dođe do kraha proizvodnje po kojoj smo prepoznatljivi. Srbija je uvek, uz Čile i Poljsku, zavisno od godine, među tri najveća proizvođača „crvenog zlata“ u svetu.
Radović ističe da ovih dana očekuje izveštaje inspekcija koje su na terenu, do čega je došlo posle niza sastanaka sa ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković. Proizvođači kojima hladnjačari nisu platili prošlogodišnju malinu su, kaže, došli sa zahtevima da cena maline bude jedinstvena u Srbiji, da ona za kilogram ne sme da bude ispod tri evra, što podrazumeva uređenje tržišta i da budu sanirani atarski putevi koji su uništeni u nedavnim poplavama. Bez njih, napominje on, nema brzog transporta tog osetljivog voća do hladnjača.
Izvoz maline kao ostalog voća zajedno
Ove godine Srbija je od januara do kraja aprila ostvarila izvoz voća u vrednosti od 227 miliona evra i najviša zarada je od izvoza malina – 107,8 miliona evra.
Ipak, proizvođači već godinama nezadovoljni stanjem na tržištu koje diktiraju veliki hladnjačari koji otkupom i izvozom maline „kupe kajmak“, poslednjih godina smanjuju površinu pod zasadima crvenog zlata.
Pre nekoliko dana, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline koja je oko 200 dinara za kilogram i ne pokriva troškove proizvodnje, ali i time što im još nisu isplaćene maline prošlogodišnjeg roda, nekolicina proizvođača je na kratko blokirala put ka Kopaoniku, na ulazu u Brus.
Ministarstvo ispoštovalo rečeno
Radović ističe da je Ministarstvo poljoprivrede do sada ispoštovalo ono što je najavilo. Sanacija puteva je, kako ističe, krenula pre 15 dana i oni se vraćaju u prvobitno stanje, jer je za osetljivu malinu jako bitno da na vreme stigne do skladištenja kako ne bi izgubila na kvalitetu.
Ističe i da je bilo više sastanaka između sva tri udruženja proizvođača malina i 18 najvećih izvoznika.
Na predlog resornog ministarstva, Narodna banka Srbije je odobrila moratorijum na kredite kako bi hladnjačari mogli, umesto da vraćaju kredite, da plate proizvođačima ono što su im ostali dužni.
Sada bi, kako kaže, glavni posao trebalo da bude uređenje tržišta, a potom da budu uvedeni prelevmani kao što je to bilo za meso i mleko, što bi sprečilo nekontrolisan uvoz maline.
Inspekcije na terenu
To uređenje tržišta, kako kaže, podrazumeva kontrolu kanala kojima je stizala malina iz uvoza, kontrolu kvaliteta, praćenje šta u zemlju ulazi, na koji način. Radović napominje da se već krenulo s time.
„Sve institucije koje su nadležne po pitanju sanitarne inspekcije, poljoprivredne inspekcije, tržišne inspekcije, sve je na terenu. Mi čekamo da oni završe svoj posao i da nam podnesu izveštaj. Imamo i rezervnu varijantu. Šta mi tražimo - da bude jedinstvena cena maline i da za kilogram ona bude tri evra“, dodaje naš sagovornik.
Inspekcije rade punom parom i on kaže da očekuju da izveštaji stignu što pre, možda i krajem ove sedmice. Očekuju i izveštaj komisije za zaštitu konkurentnosti. Od toga šta bude sadržano u tim izveštajima zavisiće dalji potezi malinara. Ukoliko budu nezadovoljni preduzeće nove korake.
U igri i obustava berbe
„Mi imamo više rešenja –tražićemo da se obustavi berba. U ravničarskim krajevima je obrano 60 posto, u brdsko-planinskim krajevima nije ni 10 posto. Prosek po jednom beraču je od 25 do 30 kilograma, 30 kilograma po 200 dinara to je 6000 dinara. Dnevnica je 4000 dinara, plus smeštaj i hrana, to izađe negde oko 6000 dinara. Kakva je ekonomska računica onda brati malinu“, pita se njen dugogodišnji proizvođač.
Ukoliko tržištem maline i dalje budu gazdovali hladnjačari malinari će prekinuti berbu i blokirati hladnjače
© Foto : Youtube/Berries Tutorial/Printscreen
Bolje je, kako kaže, da propadne malina nego da radimo za berača.
Naš sagovornik je, ipak, uveren da će tržište biti uređeno, što podrazumeva kontrolu uvoza i izvoza, a to automatski značiti i realnu cenu maline. Da je tržište u ovom trenutku takvo cena maline bi sada bila 350 dinara za kilogram, umesto što je diktiraju monopolisti, veliki hladnjačari i izvoznici pa je za 100 dinara po kilogramu manja, navodi Radović.
Uvozom manje kvalitetne i jeftine ukrajinske i poljske maline i mešanjem sa našom koje zapadno tržište posebno traži, oborili su kvalitet domaće, ali i izazvali višak maline da bi joj oborili cenu i lakše je prodali u inostranstvu, objašnjava naš sagovornik.
„Sa ovim što rade izvoznici oni gase srpsko malinarstvo. Ovde treba stati i pokrenuti pitanje koliko tačno maline treba izvesti, kolika je to količina i za toliko uvesti subvencije i prekinuti ovu proizvodnju. Ne raditi za minus. Oni ne zaboravljaju 2019, 2020, 2021. godinu kada su zaradili do dva evra po kilogramu maline i proizvođačima dali 10 dinara kao dobit“, vidno nezadovoljan konstatuje ovaj malinar.
U godinama kada su izvoznici dobro zarađivali nisu delili profit sa nama, pa neka ne dele ni gubitak, ogorčen je naš sagovornik.
Ukoliko drugog načina ne bude, uz odustajanje od branja maline ove godine, druga varijanta je blokada, ali ne puteva kako građani ne bi imali problem, nego najvećih hladnjačara, koje bi blokirali njihovi kooperanti.
U svakom slučaju, problem mora biti rešen što pre, zaključio je Radović.