Ovako ambasador Branko Branković, nekadašnji šef jugoslovenske misije pri Ujedinjenim nacijama komentariše povlačenje četvrtine policijskih snaga prištinskog režima iz opštinskih zgrada u Zvečanu, Zubinom potoku i Leposaviću.
U saopštenju prištinske vlade u kome se najavljuje povlačenje takozvanih policajaca između ostalog se dodaje i da će Evropska unija pozvati glavne pregovarače u Brisel, u cilju finalizacije plana redosleda Sporazuma o normalizaciji, nakon čega će, kako se navodi, početi implementacija svih članova sporazuma.
Nedovoljan korak za deeskalaciju i dijalog
Međutim, Branković navodi da povlačenje tek četvrtine policajaca nije dovoljan korak kako bi otpočeo ozbiljan dijalog između Beograda i Prištine. Prvo, nije jasno kada bi izbori u četiri opštine na severu KiM mogli da budu održani. Navedeno je samo da će se to dogoditi nakon leta. Drugo, Kurti nije ni pomenuo Zajednicu srpskih opština (ZSO).
Naš sagovornik podseća da su uslovi Beograda za obnovu dijaloga - kompletno povlačenje ROSU sa severa, puštanje na slobodu uhapšenih Srba i otpočinjanje pregovora o ZSO.
„Prema tome, ne očekujem da će biti velikih kontakata i dijaloga. Uostalom, uskoro će generalni sekretar NATO posetiti Beograd, pa ćemo videti kako sve ide“, komentariše Branković.
Ne samo da povlačenje četvrtine takozvanih kosovskih policajaca nije dovoljan korak za deeskalaciju, već to predstavlja najobičnije zamagljivanje – pripadnika ROSU, koji uopšte nisu ni smeli da uđu na sever KiM ima jako puno i povlačenje tolikog njihovog broja ne predstavlja ništa, dodaje Branković.
Kako su prištinske vlasti navele, smanjenje broja policajaca je deo plana od četiri tačke; međutim, Branković sumnja u namere Aljbina Kurtija da uopšte ispuni plan.
Šarada osmišljena da se sačeka kraj ukrajinske krize
Cela šarada osmišljena je, prema Brankovićevim rečima, da se stvari odlože kako bi se videlo kako će se situacija u Ukrajini, ne samo razvijati, nego i završiti, tvrdi Branković.
„Znaju oni da su taj rat praktično izgubili. Ispod žita su intenzivni razgovori i ostaje samo da se vidi kako da se podeli kolač. Taj kolač će biti takav da Ukrajini neće ostati ništa. I kada se sve sabere, rezultat neće biti pozitivan za zemlje NATO i onda će pokušati da nešto konkretnije urade oko KiM kako bi mogli da kažu da su ipak nešto uradili za mir i međunarodnu bezbednost na Balkanu“, objašnjava on.
Ovo se, prema Brankovićevim rečima, vidi i iz završnog dokumenta sa samita NATO u Viljnusu, gde se navodi da nestabilnost na Balkanu ugrožava bezbednost članica Alijanse. Zbog toga je, kako se u dokumentu navodi, važno što pre obnoviti dijalog između Beograda i Prištine.
Ovakva formulacija, u kojoj se ne pominje „Kosovo“ nego Priština, važna je za Srbiju, smatra naš sagovornik. Uz to, pozvali su se na Rezoluciju 1244.
„To je jedan mali novitet koji je za nas pozitivan, ali sve to meni više govori da se čeka rasplet ukrajinske krize da bi se krenulo u ozbiljnije razmatranje, ne toliko rešavanja krize, koliko zaustavljanja bilo kakvih mogućnosti da do eskalacije ili sukoba ponovo dođe na Kosovu i Metohiji“, tvrdi Branković.
Privremene prištinske institucije na čijem je čelu Aljbin Kurti pristale su da povuku ovaj broj svojih policijskih snaga nakon razgovora glavnog prištinskog pregovarača Besnika Bisljimija i specijalnog izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka koji su održani u Bratislavi prošlog utorka.
Pored ovoga, Bisljimi i Lajčak su dogovorili da će tzv. kosovska policija po potrebi, zajedno sa Euleksom i Kforom, procenjivati bezbednosnu situaciju i razmotriti mogućnost daljeg smanjenja prisustva policije u i oko zgrada opština.