„Na samitu ćemo još više ojačati Ukrajinu i definisaćemo viđenje njene budućnosti“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na pres-konferenciji u Briselu 7. jula, izlažući program sastanka lidera NATO zemalja.
On je najavio paket od tri mere koji bi trebalo da bude razmotren na sastanku u Vilnjusu u cilju „približavanja Ukrajine NATO-u“.
Reč je „višegodišnjem programu pomoći“ Kijevu i „obezbeđivanju potpune kompatibilnosti između oružanih snaga Ukrajine i NATO-a“. Alijansa takođe namerava da „modernizuje političke veze”, formirajući Savet NATO-Ukrajina.
„I kao treće, očekujem da će lider Alijanse potvrditi da će Ukrajina postati članica NATO i da će pokazati jedinstvo po pitanju toga kako da približimo Ukrajinu njenom cilju“, rekao je Stoltenberg.
Takođe je istakao da će na prvom sastanku novog Saveta Ukrajina-NATO učestvovati i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Savet će, po rečima Stoltenberga, biti „platforma za krizne konsultacije i donošenje odluka“.
Generalni sekretar je takođe obećao da će NATO pomoći u izgradnji „ukrajinskog sektora bezbednosti i odbrane, uključujući vojne bolnice“.
Podrška Gruziji
Stoltenberg takođe očekuje da će zemlje članice na dvodnevnom samitu izraziti podršku i Gruziji.
„Na samitu će saveznici potvrditi našu podršku principima teritorijalnog integriteta i suvereniteta Gruzije unutar međunarodno priznatih granica. Saveznici će takođe potvrditi pravo Gruzije da donosi odluke o svojoj budućnosti bez spoljnog mešanja“, rekao je on.
Jačanje Alijanse
Lideri država i vlade zemalja NATO-a preduzeće dalje korake ka jačanju obuzdavanja i odbrane Alijanse. Biće predložena tri nova plana regionalne odbrane: za sever – Atlantik i evropski Arktik, za centar, uključujući baltički region i centralnu Evropu i za jug, odnosno Sredozemno i Crno more.
Očekuje se da će na sastanku u Vilnjusu biti odobren plan proizvodnje u sferi odbrane koji će zahtevati povećana ulaganja u odbrambenu industriju zemalja članica NATO-a.
„Na samitu će saveznici preuzeti ambicioznije obaveze: da godišnje ulažu u odbranu najmanje 2% BDP-a“, rekao je šef Alijanse, istakavši da će u 2023. godini realno povećanje ulaganja u odbranu evropskih saveznica i Kanade biti 8,3 odsto, što je najveći porast u poslednjih nekoliko decenija.
„Globalna bezbednost“
Na samit NATO-a pozvani su lideri Australije, Novog Zelanda, Južne Koreje i Japana.
„Naša bezbednost nije regionalna, već globalna. Zbog toga bliže sarađujemo na pitanjima kao što su sajber bezbednost, pomorska bezbednost i nove tehnologije“, objasnio je generalni sekretar.
Na samitu u Vilnjusu prisustvovaće i rukovodstvo EU, a po rečima Stoltenberga, partnerstvo sa tim savezom dostiglo je „nivo bez presedana“.
Takođe je dodao da će ovo biti „prvi samit Finske kao saveznice u NATO-u“, a što se tiče drugog kandidata za ulazak u Alijansu – Švedske, Stoltenberg je kazao da je, po njegovom mišljenju, švedska strana ispunila uslove za pristupanje Alijansi.
Predsednik SAD Džozef Bajden stigao je u litvansku prestonicu u ponedeljak. Očekuje se da će se u sredu na marginama samita sastati sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim.
„Opsadno stanje“ u Vilnjusu
Vlasti Vilnjusu, podržavajući nameru Kijeva da pristupi Alijansi, ukrasile su grad plavo-žutim zastavama. Ukrajinske zastave se vijore na autobusima javnog prevoza, uličnim svetiljkama i stambenim zgradama.
Samit obezbeđuje više od 3.000 litvanskih i više od 1.000 savezničkih vojnika. Više od 12.000 vojnika je u „režimu pripravnosti“ i spremno je da odmah reaguje ako bude potrebno.
Na pripreme za samit glavni grad Litvanije potrošio je oko 10 miliona evra – popravljeni su putevi i trotoari, obnovljena je infrastruktura. Zbog samita je saobraćaj u prestonici ograničen, a kretanje automobila, bicikala i električnih skutera zabranjeno je gotovo na celoj teritoriji kompleksa Starog grada. Komercijalni letovi na aerodromu u Vilnjusu otkazani su od 12.00 časova danas do 16.00 časova u sredu.