Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika lista „Večernje novosti“ iz Moskve Branka Vlahovića, Erdoganova odluka izazvala je veliki gnev, ne samo političara i novinara, već i građana Rusije. Takvom odlukom, smatra on, Erdogan je pokazao i lice nepouzdanog i nekorektnog partnera s obzirom na usluge koje je Moskva činila turskom predsedniku u poslednjih nekoliko godina.
Erdoganova računica
Vlahović podseća da je Moskva odložila Turskoj plaćanje duga za gas neposredno pred nedavne predsedničke izbore (na kojima je, podsećamo, Erdogan pobedio protivkandidata Kemala Kiličdaroglua), kao i da ulaže znatna sredstva u izgradnju prve turske nuklearne centrale, ako i gasnog haba.
„Mislim da su u pravu svi oni ruski političari, novinari i građani koji smatraju da je Erdogan politički trgovac i da ni sa kim nije u iskrenim odnosima. Sa svima ima rezervnu varijantu, sa svima trguje i sada se pokazao u pravom svetlu kada je rekao da Ukrajinu treba primiti u NATO“, ocenjuje Vlahović.
I sada je Erdogana vodila čista računica – pred samit NATO-a u Viljnusu želi da pokaže saveznicima u Alijansi kako ima čvrst stav i prema Moskvi, dodaje naš sagovornik.
Soliranje turskog predsednika
Prema Vlahovićevom mišljenju, na Tursku nije otvoreno vršen pritisak sa Zapada da pusti komandante „Azova“, paravojne jedinice koja je u Rusiji proglašena za terorističku i za koju se vezuju brojni zločini nad civilima i vojnicima koji nisu želeli da se priklone režimu koji je 2014. instaliran u Kijevu, da se vrate u Ukrajinu. O tome, prema njegovim rečima, svedoči i izjava savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džejka Salivena, koji je rekao da Vašington nema nikakve veze sa odlukom Ankare i da sva pitanja vezana za puštanje kijevskih ekstremista treba uputiti predstavnicima Turske.
„Ovo je sve Erdoganova igra. On ima svoju računicu i smatra da će Rusija opet progutati ovo što je napravio, kao što su progutali prodaju bespilotnih letelica i drugog naoružanja Kijevu, samo zato što je svestan da je Rusiji važno da ima otvoren prolaz kroz Bosfor“, kaže Vlahović.
Amerikanci puno toga čine protiv Rusije, ali u ovom slučaju, Erdogan je „solirao“ kako bi se dopao Zapadu i u budućnosti dobio nekoliko političkih poena, konstatuje on.
Mali medijski spektakl umesto stvarnih uspeha
Na puštanje komandanata „Azova“ geopolitičar Srđan Perišić gleda na, kako kaže, pokušaj Turske da pred samit NATO-a obnovi odavno urušene odnose sa SAD i drugim članicama Alijanse. Sa druge strane, Erdogan izjavljuje da se politika Ankare prema Rusiji neće menjati.
„Tako da Turska nastoji da igra svoju ulogu u globalnim zbivanjima. Ovaj potez je verovatno motivisan time da ukloni pritisak sa svojih leđa“, smatra on.
Kakvu će korist Turska izvući od Zapada zbog ovoga što je učinila, tek ćemo videti. Međutim, nema naznaka da će Erdogan praviti kardinalne zaokrete u spoljnoj politici. Ipak, Turska će sada morati da izađe u susret nekom ruskom zahtevu kako bi održala ravnotežu. To i jeste manir turske spoljne politike, dodaje Perišić.
Kako navodi naučni savetnik u Institutu za evropske studije Aleksandar Gajić, Erdoganova dozvola da se ekstremisti vrate u Ukrajinu daje Rusiji odrešene ruke da izađe iz sporazuma o izvozu žitarica, koji je postignut gotovo istovremeno kada i sporazum o evakuaciji komandanata „Azova“ iz Marijupolja u Tursku. Taj sporazum Ukrajina ionako već krši.
„Ovo je lep način da Rusija kaže kako je Turska isto prekršila sporazum, da su azovci vraćeni, da je sporazum mrtav i da sad može da se traži novi sporazum ili da jednostrano radi ono što je u njenom interesu“, kaže Gajić.
Prema njegovim rečima, vraćanje komandanata „Azova“ u Ukrajinu je pi-ar, kako bi se skrenula pažnja sa ukrajinskih neuspeha u takozvanoj kontraofanzivi. Tako mali medijski spektakl pokriva stvarno stanje na terenu, zaključuje on.