Pre proslave se spaljuju grančice pelina što bi trebalo da učesnike „očisti od zlih duhova”.
Na ovaj dan su mladi tradicionalno tražili buduće supružnike, a danas je „Noć Ivana Kupale” samo noćno veselje.
Učesnici šoua izlaze u parku „Brezova šuma” u Zelenodoljsku u Tatarstanu. Narodni praznik „Noć Ivana Kupale” posvećen je cvetanju i plodnosti.
Zatim sledi molitva. Ljudi se obraćaju bogovima i svojim precima. Stari Sloveni su verovali da im u ovoj noći preci mogu poslati znake iz drugog sveta.
Neudate devojke na glavama nose vence od brezovih ili javorovih grana, odevene u haljine sa trakama i cvećem, pevaju obredne pesme, dok ih momci „napadaju”, pokušavajući da im ukradu ukrase. Na ovaj način se devojke „upoznaju” sa momcima.
Nakon toga se pali vatra i u nju baca žrtvena hrana (često palačinke), uz izgovaranje molitvi. Tada počinju igre!
Praznik se slavi u noći između 6. i 7. jula . To je drevni paganski praznik posvećen vrhuncu procvata prirode i letnjoj dugodnevici. Prema verovanju, od ovog dana sunce se okreće ka zimi i dani postaju sve kraći.
Kada se izaberu parovi, moraju da zapečate svoju vezu obredom „venčanja” vatre i vode. Ljudi ulaze u reku sa vencima i bakljama.
Vatra se gasi u vodi, što je simbol „venčanja”, a vodi se „predaju” venci. Veruje se da, ako venac potone, brak neće biti srećan!
Noć se završavala tako što se učesnici goli kupaju sve do svitanja.
Kad padne noć, igra se „horovod” (kolo) oko vatre, koja simbolizuje sunce i večiti preporod. Što jače gori vatra, kolo se brže igra.
Posle plesa, momci se postroje, a devojke po ramenu dotaknu onog koji im se dopada i beže. Momci moraju da uhvate „mladu”, uzmu je za ruku, zajedno sa njom preskaču vatru i na taj način iskušavaju njihov savez.